Istorija kalendara

Povezane objave

• Zanimljive činjenice o Vaski de Gami 24/12
• Da li čokolada zaista izaziva akne i bubuljice? 24/08
• Kostimi u “Igri prestola” kupljeni u IKEA prodavnici? 17/08

Osim što ima najmanje dana, februar je poseban u kalendaru jer – nije ni postojao dok ga Numa Pompilije, drugi od sedam rimskih kraljeva nija dodao u kalendarsku godinu. Trajanje februara se često menjalo, a konačno je određeno koliko će biti dana u februaru 44. godine pre nove ere.

Kalendar je, u najstarije doba drevnog Rima, imao samo deset meseci, a od toga je šest trajalo po 30 dana, a četiri 31 dan.

Početak godine je bio u martu mesecu, dok se godina, kao i sada, završavala decembrom mesecom. Nakon decembra dani se nisu brojali sve dok ne dođe proleće, odnosno lepši dani – odnosno početak marta.

Tek je drugi rimski kralj – Numa Pompilije, došao na ideju da bi trebalo popuniti vreme izmešu kraja i početka godine. Tek tada su dodata još dva meseca – januar i februar, a kalendarska godina je trajala 354 dana.

Kako bi za dva meseca koja je dodao imao dovoljan broj dana, Numa je od svakog meseca koji je trajap 30 dana oduzeo jedan dan, pa je za januar i februar ostalo 56 dana da se podeli, ali bi u tom slučaju oba meseca trajala pd 28 dana.

S obzirom na to da su Rimljani bili jako sujeverni pa si izbegavali parne brojeve, januaru je dodat još jedan da, a drugi mesec je ostao na 28 dana. Smatralo se ipak da je u redu da februar ima 28 dana, jer je to vio mesec koji je posvećen svetkovini pročišćavanja namenjenog kultu mrtvih.

Kalendar sa ovako podeljenim danima u mesecima sadržavao je 355 dana. Februar je imao 28 dana, mart, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29 dana.

Godina od 355 dana je bila kraća od prave, tropske godine za 10 dana i nekoliko sati, pa su Rimljani shvatili da bi tu godinu trebalo povremeno proširivati.

Svake druge godine, između 23. i 24. februara Rimljani su dodavali još jedan mesec koji se zvao mercedonius. Ovaj mesec je jedne godine trajao 27, a druge 28 dana. Nakon ovoga, kalendar je doživeo još jednu reformu.

To se dogodilo 45. godine pre nove ere, kada je kalendar počeo da se pravi prema kretanju Sunca – solarni kalendar.

Solarni kalendar sadržao je manje dana od prave godine, pa je tako odlučeno da se svake četvrte godine doda po jedan dan – februaru. Tada je prestupna godina značila da feburar ima 30 dana jer je obično imao 29. Pošto je ovu reformu kalendara inicirao Julije Cezar, ovaj kalendar je nazvan Julijanski kalendar.

Izgled kalendara pre julijanske reforme

Nakon što je kalendar dobio naziv Julijanski, Senat je odlučio da mesec Quintilis dobije naziv Julius (jul) u čast Julija Cezara, a da Sextilis dobije ime Augustus (avgust) po Oktavijanu Avgustu. Ali problem je nastao zbog toga što je avgust imao 30 a jul 31 dan, pa da bi se izjednačili, jedan dan je uzet od februara i dodat avgustu.

Kako bi se izbeglo da tri meseca za redom imaju po 31 dan – jul, avgust i septembar, odlučeno je da će setpembar i novembar trajati po 30 dana, a oktobar i decembar po 31 dan. Na taj način uspostavljena je simetrija – dva letnja meseca (jul i avgust) i dva zimska (decembar i januar) traju po 31 dan i dolaze jedan za drugim.

1. januar je za početak godine uzet tek početkom 17. veka, a Italija i Engleska su prihvatile ovaj datum kao početak godine tek posle 1750. godine.