Taraš – ekološki i raj za rode

Povezane objave

• Ovo je u Diznilendu zabranjeno! 16/09
• Ovi naslovi menjaju svet! 02/07
• Naučnici rekonstruisali drevno oružje 01/02

Danas se uglavnom prelazi preko mostova, ali za prevoz preko reka sa jakim tokom, a u nedostatku mostova koristile su se ranije skele. Njima su se prevozila motorna vozila i ljudi. Ukoliko su reke mirnije bile su u upotrebi skele sa pomoćnim čamcem. A prevoz je funkcionisao tako što je između obala bila razapeta sajla po kojoj je klizio koturac koja drži skelu.

Takođe, dešavalo se i da je skeledžija (osoba koja upravlja skelom) dužom motkom potpomagao pokretanje plovila – splava ubrzavajući njegovo kretanje. Sa obe strane reke obale su bile pripremljene za ulazak skele. U Srbiji najviše skela je bilo u Vojvodini, ali i na rekama Drini i Moravi.

Danas u okolini zrenjaninskog sela Taraš radi i dalje skela na Tisi. Međutim, do pre koji dan bilo je neizvesno da li će ona i dalje biti u funkciji, a što je ljudima otežavalo ratarske poslove. Ova skela se koristi još od 1887. Godine, a godišnje će se iz budžeta grada izdvajati oko 2,5 miliona dinara za njeno funkcionisanje. I upravo ti podaci govore koliko je ovo plovilo važno za meštane.

pročitajte još i: Čovek kojeg nijedna vlast nije volela

Posao skeledžije nije lak, posebno jer se radi na otvorenom i nema zaštite od sunca, vetra ili kiše. Skeledžije nemaju odmor, neradne dane, ali ni praznike, jer ljudi moraju biti prevezeni sa jedne obale na drugu.

Na banatskoj skeli Taraš snimljeni su brojni filmovi: Veliki transport Veljka Bulajića,- Salaš u Malom Ritu,- Jesen stiže, dunjo moja i poslednji- Konji vrani.

Inače, Taraš se nalazi na levoj obali Tise, udaljen od Zrenjanina oko dvadeset, a od Novog Sada četrdesetak kilometara. Više od 800 godina u srcu Banata postoji selo o kojem malo ko išta zna. Prema zapisima pominje se još u doba neolita, ali pod sadašnjim imenom, zabeleženo je u spisu – Anonim kralja Bele iz 1202. godine.

Žitelji su paori koji mahom gaje krompir i kupus, ali i vinovu lozu. Taraš nije mesto kroz koje se prolazi, u njega se mora namenski doći, te otuda i nije poznat široj javnosti. Celom svojom dužinom leži na reci, te se cvetanje Tise ovde sa posebnom pažnjom prati.

Reka sredinom juna fascinira tim fenomenom – cvetanjem, koji se uz ovu reku dešava još samo u Kini na reci Jangcekjang. Inače, cvetanje Tise predstavlja izlazak insekta – Tiskog cveta na površinu vode. Ovaj insekt živi pod vodom tri godine nakon čega rojevi izlaze na površinu, gde se pare, nakon čega padaju u vodu. Prema matematici, milioni insekata žive 3 godine u vodi da bi svega 3 sata bili nad vodom.

Skela je svakako atrakcija, koja spaja Banat i Bačku. A uz to i činjenicu da nikada nije imalo industriju Taraš se može smatrati i ekološkim rajem, a to dokazuju kolonije roda, koja broji preko 40 gnezda.