Zašto zaboravljamo snove?

Povezane objave

• Kako su mamuti izumrli? 09/10
• Najčudniji poslovi na svetu 25/07
• Na današnji dan preminuo Đovani Bokačo 21/12

Ljudi trećinu života provode spavajući.

Koliko puta vam se dogodilo da, znate da ste sanjali, ali ne možete da se setite šta?

Zaboravljeni snovi

San često nestane iz pamćenja onog momenta kada se probudimo. Naučnici su razvili tri teorije, koje bi mogle rešititi ovu misteriju.

Nivo budnosti hipokampusa

Hipokampus je moždana struktura koja se nalazi ispod kore velikog mozga.

Aktivnosti se, u pojedinim delovima mozga, tokom spavanja, smanjuju u različito vreme. Jedan deo mozga, poznat kao hipokampus, isključuje se najkasnije. Ovaj deo izgleda kao potkovica i nalazi se u obe sfere mozga, njegova uloga je prenos informacija iz jedne sfere u drugu. Naučnici veruju da je reč i o delu mozga koji se najkasnije budi. Iz tog razloga jasne slike sna nestaju jer hipokamus nije u potpunosti budan.

Neurohemijska “supa”

Smanjena sposobnost čuvanja nastalih slika tokom spavanja povezana je sa transmiterima, acetilholinom i noradrenalinom. Njihova uloga je čuvanje uspomena. Na početku spavanja, nivo transmitera drastično se smanjuje. Nakon što proces spavanja uđe u REM fazu, kada su snovi intenzivni, nivo acetilholina se vraća u stanje budnosti (podiže se) dok nivo nonadrenalina ostaje isti.

Nakon sprovedenog istraživanja, stručnjaci su došli do rezultata koji pokazuju nagli porast acetilholina, koji moždanu koru stavlja u stanje budnosti, dok nizak nivo adrenalina smanjuje mogućnost prisećanja “avanture” koja se odvija tokom spavanja.

Nezanimljivi snovi

Ljudski um je čudo i konstantno je aktivan. Kako pamti, tako i odbacuje i zaboravlja većinu misli, koje nisu važne. Na takav način funkcionišu i snovi. Oni koji nisu interesantni, blede, odnosno mogu se u mozgu klasifikovati kao nevažne informacije za pamćenje. Sa druge strane, zanimljivi i živopisni snovi se teže zaboravljaju i izazivaju veće stanje budnosti organa u mozgu.