Obala kostura – Namibija

Povezane objave

• Na današnji dan rođena Odri Hepbern 04/05
• Nove planete u Sunčevom sistemu 28/02
• Pravi razlog zašto je logo Mek Donaldsa crveno- žut? 14/03

Zastrašujući muzej brodoloma na prelepoj pustoj Namibijskoj plaži. Ovde je surovost prirode napravila muzej upozorenja koji je vanvremenski. Izgleda još uvek nismo nadmašili prirodu pa i dalje zaziremo od ovog i dalje opasnog mesta.

Prekrivena belim peskom leži između drevne pustinje Namib i hladne vode Atlantskog okeana. Tačnije između reke Kuene na severu i reke Svakop na jugu. Portugalski moreplovci ovaj deo namibijske obale su nazivali „vrata pakla“, Bušmani su ovu zemlju zvali „zemljištem koje je Bog napravio u ljutnji“ , a sada je više poznata pod nazivom „Obala kostura“ po istoimenom  veoma poznatom delu Džona Henri Marša iz 1944. godine. Ovaj naziv se nekad koristio i za celu Namibijsku pustinju. 

Petsto kilometara suncem spržene obale deluje prilično nemilosrdno, a u svojoj čistoći i samoći, onako pusta deluje i zadivljujuće lepo. Mnogi su se ježili i grozili ove namibijske obale pa je tako i čuveni švedski istraživač i prirodnjak Čarls Džon Anderson kada je posetio ovaj kraj 1859. godine, izjavio: „Bolje bi bilo umreti nego biti prognan u ovakvu zemlju“.

Posmatrana iz vazduha ovo tle je izbrazdano milionima zlatnih dina koje se šire na severoistok , a sama obala je uglavnom šljunkovita. Obalom struji hladna Bunguelska struja koja donosi gustu okeansku maglu koja doprinosi dramatičnosti ovog zastrašujućeg mesta. Duvaju jaki vetrovi sa kopna na more i pomeraju dine, kiša veoma retko pada .

Vetrovi toliko jaki da iz sata u sat pomeraju dine, magla koja se iznenada došunja i obuzme čitavu obalu, nazubljeni grebeni koji tonu i duboko u more, jake protiv struje, sve ovo je doprinelo propasti velikog broja brodova a i velikih sisara koji su se ovde nasukali. Obala odzvanja nečujnim pričama brodoloma i jedva preživelih koje je pak pesak dokrajčio. „Obala kostura“ je muzej kostura brodova, olupina galija, remorkera, topovnjača, brzih jedrenjaka, kao vanvremenski „gutač brodova“ upozorava na moć prirode. Ovde leže i kosti kitova koje dodaju dramatičnosti kraja.

Postoji i priča o dvanaest obezglavljenih kostura koji su zajedno ležali kao i kostur deteta kraj napuštene kolibe,  koji su nađeni na ovoj obali 1943. godine. Na ormarčiću u blizini je pronađena ispisana poruka: „Nastavljam prema reci 60 milja severno odavde, ako iko ovo nađe i krene zamnom, Bog će mu pomoći“. Ta poruka je napisana čak davne 1860. godine. Do danas nije otkrivena misterija tragično stradalih, kako je došlo do njihovog brodoloma, niti zašto su nađeni obezglavljeni.