Marija Kiri – najuticajnija žena u istoriji!

Povezane objave

• Igrač Witchera 3 pronašao poslednju tajnu, spektakularno završi igru 23/03
• Na današnji dan rođen Hemingvej 21/07
• Nauka otkriva: Zašto se pertle samo odvezuju? 13/04

Učesnici ankete, koju je sproveo BBC, odlučili da je Marija Kiri najuticajnija žena u istoriji.

Na prvom mestu liste “sto žena koje su promenile svet”, našla se Marija Kiri.

Dobitnica Nobelove nagrade

Poljsko-francuska naučnica bila je prva osoba koja je osvojila dve Nobelove nagrade – za fiziku, 1903. godine i za hemiju, 1911. godine.

Na listi najuticajnijih žena u istoriji našla se i zbog istraživanja radioaktivnosti – reč koju je sama skovala.

Ova povučena i dostojanstvena žena stekla je divljenje naučnika širom sveta.

Marija Kiri je rođena 07.novembra 1867. godine u Varšavi.

Marija Kiri

Završila je studije na Sorboni kao najbolji student, prva u klasi fizike i hemije i druga u klasi matematike.

Istraživanja je započela pod uticajem Bekarela, koji je 1896. godine otkrio da soli urana emituju zrake. Podstaknuta ovim otrkićem, Marija odlučuje da se u okviru doktorske disertacije bavi proučavanjem uranijumovih zraka. Istraživala je radioaktivne supstance, posebno uran i otkrila da uranski smolinac ima četiri puta jače radiokativno zračenje od elementarnog urana. Raznim istraživanjima došla je do otkrića da je ovakva aktivnost uranijumovih jedinjena karakteristična i za neke druge materije i odlučila da tu pojavu nazove radioaktivnost.

Marija i njen suprug Pjer, došli su do otkrića novog elementa, 1898. godine i nazvali ga “polonijum”. Nakon niza istraživanja otkrili su još jedan element, a zbog njegove velike radioaktivnosti nazvali su ga “radijum”.

Kada je doktorirala na Univerzitetu u Parizu, Marija Kiri je postala prva žena u Francuskoj koja je dostigla taj akademski stepen.

Uspehe je nizala i u drugim evropskim državama.

Bračni par Kiri nije došao samo do otkrića o novim elementima, već i o uticajima radioaktivnosti na ćelije. Naime, oni su otkrili da se bolesne, kancerogene ćelije izložene radijaciji brže unište nego zdrave.

Marija je bila prva žena profesor na Sorboni.

Nakon dve osvojene Nobelve nagrade, 1914. godine u Parizu, Marija postaje direktorka Instituta za radijum(Institut Kiri).

Umrla je od leukemije 4.jula 1934. godine i sahranjena u Skou pokraj supruga Pjera. Godine 1995.kako bi odali počast njihovim dostignućima, Francuzi su premestili ostatke u pariski Panteon.