DNK analiza ljudi iz Ledenog doba menja istoriju

Povezane objave

• Nova društvena mreža iza koje stoji Facebook – namenjena mladima 23/08
• Koja je natraženija aplikacija? 10/08
• Banane bi uskoro mogle da nestanu! 10/01

Studije analize DNK ljudi koji su živeli tokom poslednjeg Ledenog doba, ili malo nakon toga, pomažu nam da shvatimo koren modernog čoveka i nađu vezu sa prvim ljudima.

U studiji je otkriveno da je pre oko 40 hiljada godina, Evropa i Sibir bila preplavljena sa najmanje dve grupe ljudi čiji genetski trag ne postoji kod moderne populacije. Ovo nam ipak pomaže da shvatimo našu vezu sa Neandertalcima.

Pronađni fosili iz perioda od 45 do pre 35 hiljada godina su retki, a dva pronađena u Belgiji i zapadnom Sibiru, imaju genetski kod koji pokazuje bliskost sa modernim Evropljanima, više nego sa populacijom KIne i Indije. Treći fosil, pronađen blizu Pekinga, naravno ima sličnosti sa modernom istočno- azijskom populacijom.

U kombinaciji, ova otkrića potvrđuju genetske razlike između ljudi kojii su nastanjivali Evropu i istočnu Aziju pre 40 hiljada godina.

Ipak, najstariji pronađen fosil čoveka iz centralnog Sibira i Rumunije, genetski nisu bili ni blizu ljudima ovim regijama nego oni pronađeni u drugim delovima Evroazije.

Možemo samo da nagađamo šta se sa ovim ljudima desilo, ali najverovatnije je da ove vrste naših predaka nisu preživele ledeno doba. U isto vreme, dok su ovi ljudi postojali, Neandertalci su i dalje bili živi, a fosil pronađen u Sibiru ima DNK Neandertalaca.

Ovi pronalasci na posletku nam pomažu da otkrijemo tajming mešanja Homosapiensa i Neandertalaca, što nas vodi do vremena od 95 do 105 hiljada godina u prošlost.