Zašto je nebo plave boje?

Povezane objave

• Zmajevi su zaista postojali? 29/11
• Viktorijini vodopadi presušili? 10/12
• Otkrivena galaksija bez tamne materije 29/03

Nebeski svod za mnoge predstavlja misteriju ali i inspiraciju. Međutim, za naučnike nebo je potpuno razumljivo i ne krije nikakve tajne.

Jedno od najčešćih pitanja vezanih za nebo jeste – zašto je nebo plavo? Naučnici, naravno, imaju odgovor na ovo, kao i na mnoga druga pitanja.

Postoji jednostavno objašnjenje za ovu pojavu – nebo je plavo zbog načina na koji atmosfera interaguje sa sunčevom svetlošću. A evo kako i zašto se to dešava.

Bela svetlost se sastoji od više različitih boja svetlosti, a svaka od njih ima određenu talasnu dužinu. Sunčeva svetlost se takođe svrstava u belu svetlost.

Kada svetlost naiđe na materiju, može se desiti nekoliko stvari – sunčeva svetlost može da prođe kroz providni materijal, kao što je voda, a svetlosni talasi će se reflektovati ili saviti. Na taj način svetlost menja brzinu kojom se kreće, odnosno brzinu kojom putuje iz jedne u drugu sredinu – iz vazduha u vodu.

Prizme lome belu svetlost i rastavljaju je na njene osnovne boje. Ovo je razlog zbog kojeg se različite talasne dužine svetlosti refraktuju pod različitim uglovima, a boje putuju različitim brzinama dok prolaze kroz prizmu.

Neki objekti, kao što je na primer ogledalo, svetlost reflektuju u jednom pravcu, dok drugi mogu da budu uzrok zbog kog se svetlost rasprštava u različitim pravcima. To što je nebo plavo zapravo je rezultat načina na koji se svetlost raspštava, a u ovom slučaju za to postoji i naziv – Rejlijevo rasejanje. Ovo se odnosni na selektivno rasprštivanje svetlosti od čestica koje su manje od jedne desetine talasne dužine svetlosti.

Na Rejlijevo rasejanje veoma utiče i talasna dužina svetlosti, jer se svetlost kraće talasne dužine najviše rasipa.

Molekuli kiseonika i azota, koji se nalaze u nižim slojevima atmosfere, razbacuju svetlost kraće talasne dužine, a to su boje plava i ljubičasta, a u manjoj meri svetlost veće talasne dužine, kao što su boje crvena i žuta.

Nebo deluje da je plave boje, zbog toga što su naše oči osetljivije na plavu nego na ljubičastu, koju atmosferske čestice više odbijaju. Kada sunce izlazi ili zalazi njegova svetlost prolazi kroz više atmosfere pre nego što bude vidljivo našim očima. Tada se plava i ljubičasta boja više rasipaju, a crvena i žuta svetlost u većoj meri prolaze i samim tim su vidljivije.

Izvor: Nacionalna geografija