Šta je inteligencija?

Povezane objave

• Zanimljivosti o Eskimima 04/01
• Misterija krugova u žitu 05/07
• Na današnji dan preminuo Vinston Čerčil 24/01

Kako se razvija inteligencija i da li je genetski uslovljena, česta su pitanja.

Inteligencija je mentalna karakteristika, koju čine sposobnsti za učenje iz iskustva, prilagođavanje na novonastale situacije, razumevanje i upotreba apstraktnih pojmova, zatim korišćenje znanja za snalaženje u okolini.

Pojam inteligencija

Reč “inteligencija” vodi poreklo od latinske reči “inteligere”, što u prevodu znači shvatiti, razumeti.

Pod pojmom inteligencije smatra se skup različitih, pojedinačnih nezavisnih intelektualnih sposobnosti.

Međutim, definicije inteligencije se razlikuju. Naime, teoretičari se slažu da inteligencija predstavlja potencijal, ali ne i potpuno razvijenu sposobnost.

Mnogi teoretičari smatraju da inteligencija predstavlja kombinaciju urođenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije, koje se oblikuju iskustvom i učenjem.

Iako mnogi veruju da visoka inteligencija omogućava osobi određen uspeh u društvu, mehanizmi koji pretvaraju intelektualne sposobnosti u društveni uspeh, nisu razjašnjeni ni definisani.

Istorija pojma

Prvi put je izraz inteligencija upotrebljen u psihologiji krajem 19. veka. Pojam je veoma star, a mnogi teoretičari smatraju da potiče iz rimskog doba.

U sferu psihologije uveo ga je Herbert Spencer, koji je inteligenciju proučavao kao funkciju koja omogćava prolagođavanje promenljivim uslovima života.

Međutim, inteligencija se proučavala i pre njega. Ona je bila prisutna u eksperimentalnoj psihologiji, a istraživanja su započela sa naučnikom Franciskom Galtonom, koji je svoja istraživanja temeljio na darvinizmu, odnosno bavio se problemima međuljudskih razlika. Galton je pokušavao da razume te razlike i shvati ih na objektivan način.

Tokom devedesetih godina 19. veka, intelektualne sposobnosti su se testirale u brojnim evropskim zemljama, ali i u Americi. Psiholog Džejms MekKin Katel, prvi je upotrebio izraz “mentalni test”. Iako je koristio testove slične Galtonovim, on je upotrebljavo i one testove koji su obuhvatali mentalno u pravom smislu.

Danas je merenje inteligencije dosta složenije i upotrebljava se u različitim situacijama.

Kako se meri inteligencija?

Moguće je izmeriti inteligenciju, raznim testovima, iako oni nisu savršeni. IQ test čini niz zadataka koji mere mogućnosti kreiranja apstraktnih doživljaja, učenje i vladanje u novim situacijama.

Najčešći testovi inteligencije su Stanford-Binetov test inteligencije i Wechslerov test inteligencije.

Rezultati su izraženi u jedinicama koeficijenta inteligencije – IQ. Ovaj koncept je predložio nemački psiholog Vilijam Stern, a usvojio ga Luis Terman u Stanford-Binetovom testu inteligencije.