Šta utiče na izbor srednje škole kod osmaka?

Povezane objave

• Da li se skraćenice pišu sa ili bez tačke? 21/11
• Raspisan konkurs za stipendiranje romskih srednjoškolaca 17/02
• Od septrembra u školama 11 novih profila po dualnom modelu 14/05

Osmaci svake godine konkurišu za upis u srednje škole na osnovu uspeha postignutog u školi koji donosi najviše 60 bodova i na osnovu bodova ostvarenih na prijemnom ispitu, maksimalno 40.

Ono što najviše muči osmake i njihove roditelje je izbor najbolje škole u skladu sa željama i sposobnostima budućeg srednjoškolca.

Na tu odluku pored samog učenika i njegovih roditelja, dobrim delom utiču i nastavnici koji svojim radom i načinom odvijanja nastave, približe dete što više svom predmetu, gde ono stiče utisak da tu oblast voli, da se odlično snalazi u njoj i da želi da se školuje baš u tom pravcu. Međutim, ako se dogodi suprotno i nastavnik svojim radom udalji učenika od pojedinog predmeta, on stiče utisak da taj predmet treba da izbegava i njegovo dalje školovanje sigurno neće ići u tom pravcu, čak i ako testovi pokažu da je baš to oblast koja mu “leži”.

Drugi problem koji se često javlja je taj da učenici upisuju neku školu “Zato što je to i drugarica upisala”. Takav pristup najčešći je kod dece koja nemaju jasnu sliku šta žele i koja je škola najbolja za njih, a takvih je nažalost mnogo. Treba uzeti u obzir i činjenicu da su to deca starosti 15 godina, bez iskustva, pa je samim tim teško verovati da oni mogu da donesu zrelu odluku. Najčešći izvor informacija, upravo su njihovi drugari iz klupe, tj. šta oni biraju ili kažu, tako da pojava ovakvog načina odabira škole i ne čudi.

Uticaj roditelja je u većini slučajeva od presudnog značaja. Roditelji svojoj deci često predlažu zanimanja kojima se oni bave i u tom slučaju spisak želja za upis u srednju školu postaje spisak želja roditelja, a ne samog deteta. Takođe nije zanemarljiv ni uticaj medija i drugih tuđih mišljenja, koja otežavaju stvaranje realne slike osmaka o njihovim željama i sposobnostima.

Dobar deo budućih srednjoškolaca želi da završi “nešto konkretno”, tačnije školu posle koje mogu odmah da stupe u radni odnos. Takav odabir škola doveo je ogledne profile na sam vrh najtraženijih.

Pored ovih tu si i drugi razlozi koji utiču na upis osmaka u srednje škole. Udaljenost škole, troškovi prevoza, da li će dete morati da bude udaljeno od porodice boraveći u učeničkom domu, kakva je opremljenost škole i kakva su ranija iskustva bivših učenika, da li su škola i profesori na dobrom glasu i drugi.

Nakon sagledavanja svih mogućih problema, dolazimo do zaključka da je sigurno najbitnije odrediti koja je to škola i zanimanje koje bi najviše odgovaralo sposobnostima i željama deteta. U nemalom broju slučajeva učenici stvaraju sliku da nisu dobri iz pojedinih oblasti zbog kritika roditelja i nastavnika koje su često neosnovane.

U skladu sa tim predlaže se profesionalna orijentacija gde dete kroz razgovor sa psihologom i kroz testove, dobija više informacija i saveta i uz pomoć stručnjaka stvori jasniju sliku o svom daljem školovanju. Kroz profesionalnu orijentaciju otkiju se neki novi talenti ili se potvrde stari, objasni zašto im neka oblast ne ide i daju preporuke za dalje školovanje.