“Alisa u zemlji čuda” slavi 150. rođendan

Povezane objave

• Akne: Kada je vreme za odlazak kod doktora? 02/10
• Maska iz Varke 30/01
• Kako mesec uspeva da sija? 04/07

Luis Kerol je pre 150 godina napisao knjigu o čarobnom svetu “Alise u zemlji čuda”, koja je postala omiljena među decom, što se ne menja već generacijama.

“Alisa u zemlji čuda” bila je inspiracija mnogima, pa su tako Volt Dizni i Rim Barton snimili filmove, Džeferson Erplejn je napisao pesmu, a Kraljevska pošta u Velikoj Britaniji izdala je niz markica sa temom “Alise u zemlji čuda”.

Fantastična, radosna i nesvakidašnja priča “Alise u zemlji čuda” fascinira generacije, pa su se tako i odrasli bavili ovom knjigom, a njihove interpretacije se razlikuju kroz periode. Tako je profesor Vil Bruker sa Univerziteta Kingstom u Londonu, koji je autor knjige “Alisine pustolovine: Luis Kerol u popularnoj kulturi”, imao svoje mišljenje o uticaju i tumačenju teksta ove knjige.

Prema njegovom mišljenju, način na koji određena generacija tumači i shvata priču “Alise u zemlji čuda” može u potpunosti da se pripiše aktuelnoj kulturi i društvenom stanju.

“U tridesetim godinama 20. veka to je bila psihoanaliza, u šezdesetim psihodelija, a u devedesetim pedofilija”, rekao je profesor Bruker.

“Ono što se izvorno doživljavalo kao živopisna, radosna, otkačena dečja priča, ljudi su 30-ih godina počeli da analiziraju na frojdovski način i tražili su dublje značenje”, objašnjava Bruker.

Profesor Bruker kaže da su čitaoci tokom šezdesetih godina pretpostavljali da je autor knjige Luis Kerol konzumirao drogu, jer su Alisina iskustva ista kao i iskustva korisnika LSD-a ili marihuane.

Ovom u prilog idu i stihovi pesme “Beli zec” (White Rabbit) koju izvodi grupa “Džeferson”. Nakon toga, došle su devedesete godine u kojima je društvo bilo zahvaćeno panikom zbog pedofilije. Tada je smatrano da je Kerol bio pedofil, zbog toga što se znalo da je bio blizak sa malom devojčicom – ćerkom svog dobrog prijatelja.

Kerol je ipak smatrao da različite interpretacije više veze imaju sa trenutnim razmišljanjem i idejama, nego sa viktorijanskom bajkom.

Prema rečima prvog biograf Luisa Kerola (čije je pravo ima Čarls Lutvidž Dogson), Kerol je bio moralan čovek, a sa tim se slaže i profesor Vil Bruker.