Bajkalsko jezero – plavo oko Sibira!

Povezane objave

• Skočio sa ivice svemira i oborio Feliksov rekord 27/10
• Od Vremenske nule do centra umetnosti 26/03
• Zašto je Nil Amstrong prvi zakoračio na Mesec? 14/07

Bajkalsko jezero je tektonskog porekla i nalazi se u Južnom Sibiru u Rusiji. Formiralo se u tektonskom udubljenju koju je stvorila Bajkalska tektonska zona, gde se Zemljina kora polako razmiče. Hladan vazduh u ovoj regiji ne prelazi 14 stepeni celzijusa leti, a zime su često surove sa najnižom temperaturom i do -19 stepeni, temperatura vode u maju dostiže 10 stepeni do tad vodu smiruje led- često zaleđena voda pravi prelepe crteže kapilara. Rusi Bajkal nazivaju i plavim okom Sibira.

Bajkal ili plavo oko Sibira je magnet za turiste iz celog sveta, a Rusi ga smatraju svojevrsnim čudom i darom prirode. Ime Bajkal potiče od Kurikanske reči „bai- kul“, što znači bogato vodom. Ovaj narod je živeo kraj jezera pre više od 1300 godina.

Sa maksimalnom dubinom od 1 642 m je najdublje jezero na svetu. Bajkal je takođe i najveće zapreminsko slatkovodno jezero na svetu, sadrži oko 23 procenta sveže površinske vode. Sa 23.615, 39 km slatke vode, sadrži više vode nego Severnoamerička velika jezera zajedno.

Smatra se jednim od najčistijih svetskih slatkih voda. Veruje se da je ovo i najstarije jezero na svetu, starosti između 25 i 30 milona godina. Pravi je svedok Zemljine istorije. Okružuju ga prelepe šumovite planine, visine i do 2000 m. U ovoj hladnoj regiji najveća letnja temperatura vazduha dostiže samo 14 stepeni, dok je najniža, zimska, izmerena, -19 stepeni celzijusa. Temperatura vode u maju dostiže 10 stepeni celzijusa i tad otapa led, a neverovatna bistroća Bajkala doseže i do 40 metara dubine, i pored toga što sve zamrzava već krajem leta u okolini, Bajkal zamrzava tek u januaru, a ledeni pokrivač dostiže debljinu i do 2 metra. Nestvarne cistoće i boje ovih ogromnih dubina jedan su od jedinstvenih svetskih prizora i inspiracija su mnogim fotografima.

Jezero je formirano u tektonskoj pukotini oblika polumeseca, površine 31.722 kilometara kvadratnih. Zbog oblika ali i bistroće vode, Rusi od davnina ovo jezero zovu „plavim okom Sibira“.

Bajkal je dom hiljade životinjskih i biljnih vrsta, od kojih su mnoge endemske za ovaj region. U jezeru živi 2.700 vrsta riba od koji su 60 endemske, tj. mogu se naći samo u bajkalskim vodama. Jedna od takvih je galomanka sa 50 odsto masnoće u svom telu pa može da podnese snažan pritisk i na kilometar dubine. Omul je sličan našem šaranu i najčešći je plen lokalnih ribara, od prodaje ove ribe uglavnom preživljava lokalno stanovništvo. Još jedan endem je slatkovodna foka.

Istočna obala jezera je dom bujrutskih plemena, vrednog stočarskog naroda koji se bavi uzgojem konja, kamila, ovaca, goveda i koza. Regija istočno od jezera zove se Transbaikalia, a slabodefinisana regija oko nje poznata je i kao Baikalia.

Jezero sa 636km i 79 km širine ima najveću površinu od bilo kog slatkovodnog jezera u Azijiisa 31.722 kilometra kvadratna, i najdublje je jezero na svetu na 1642 m.

Voda u jezero dolazi iz čak 336 manjih i većih reka i rečca, a najveća je Selenga.

Za Bajkal je vezana i jedna mitska priča:

Prema legendi Bajkal je starac sa 336 sinova i kćeri ali se jedno dete odmetnulo – reka Angara koja jedina ističe iz jezera. Otac, Bajkal je kćer hteo da uda za Irkuta a ona se zaljubila u Janiseja. Dok joj je otac spavao Angara se iskrala i pobegla sa voljenim. Strogi i surovi otac je iz gneva digao oluju, ogromne talase, lomio je drveće, rasterao zveri a ribe su pobegle na dno jezera. Čak je odlomio stenu sa planine i bacio je za odbeglom devojkom. Stena je pala na grlo devojke. Na samrti Angara je plakala i molila za malo vode i oprost oca. Umesto vode dobila je suze oca. Hiljadama godina od tad Angara pomešana sa suzama se uliva u Jenisej.

Kažu da je zato Bajkal tumoran i strašan, a stena koju je bacio dobila je ime Šamanski kamen. Tu su se vekovima prinosile žrtve da se Bajkal opet ne bi naljutio i srušio stenu pa voda poplavila zemlju.

Jezero ima 27 ostrva i trebalo bi vam mesec dana da ga obiđete. Turističke ture traju pet- šest dana. Na obalama možete videti medvede, srndaće i lisice a u okolnim šumama možete zapaziti čudan običaj turista- vezivanje krpica i tračica, kako bi obećali sebi da će se jednom vratitii.

Geolozi predviđaju širenje ovog jezera zbog aktivne seizmologije tektonskih ploča na dnu. Kažu da je Bajkal bio jezero, sad je more a u budućnosti će biti okean!