Da li je dobro oprostiti laž?

Povezane objave

• Šta mislite – koliko različitih imena ljudi možete zapamtiti? 19/02
• Otkrivene nove vrste “mini-aždaja” 16/04
• Zanimljive činjenice o najlepšem prirodnom fenomenu – dugi! 15/07

O ovoj temi najbolje pričaju oni koji vam serviraju šta negde piše i šta teorija podrazumeva. Međutim, kod praštanja laži ne postoji uvek pravi odgovor. 

Praštanju prethodi prvo neki uspostavljen odnos, čvrsta i stabilna komunikacija i poverenje. Zatim se desi određena situacija koja je proizvela laž, onda prihvatanje da se ta situacija dogodila, emotivna reakcija na nju, vreme koje je potrebno da bi se ona razumela, zatim odluka o praštanju.

Do opraštanja, dakle, trebalo bi da prođu određene etape koje su važne za donošenje odluke o tome da li se prelazi preko, ili ne.

I laži su različite. Postoje, takozvane, bele laži, one za koje ljudi smatraju da nisu opasne i zlonamerne, a koje možda upravo opravdavaju nas kao vrstu koja dnevno izgovori veliki broj laži, kako sebi u bradu, što bi se reklo, tako i drugima glasno i direktno.

Verovatno ste bili u prilici da drugarici kažete kako joj nova frizura zaista dobro stoji i ističe oči, a tako ne mislite. Ovo bi moglo da se svrsta u bezopasnu laž, jer ste je izgovorili kako ne biste povredili osećanja druge osobe do koje vam je stalo.

Ukoliko odlučite malo više da istražite ovu temu, videćete da najviše saveta ima kod laži u emotivnim odnosima. Jako je naivno verovati da se laži izriču samo u tim odnosima, jer odnosi su kompleksni i dešavaju se gotovo svuda: od porodice, preko prijatelja i partnera, do posla.

Možda bi neko zlonamerno mogao da uputi komentar da su ljudi jedna „loša sorta“ živih bića, licemernih, jer od malena učimo decu da ne bi trebalo da lažu, razgovaramo sa njima o tome, kažnjavamo ih, a u razmacima kada to ne radimo i mi sami – lažemo. 

Sa druge strane, mi nismo jedini koji lažemo – dokazano je da i životinje u svom svetu čine  iste stvari. 

Vratimo se sad sekund na praštanje.

Dakle, ukoliko osoba koja je slagala nije patološki lažov, što je radikalno ponašanje u odnosu na ovo o čemu govorimo, i ono bi trebalo da se leči, pre konačne odluke o praštanju trebalo da bi da razmislite o više važnih stvari: znate šta je laž, međutim šta je ona proizvela, ko je lagao/la, zašto je lagao/la, da li je to prvi put i slično. 

Na kraju, i zaista, nisu sve laži teške i uslovljene nekim jakim posledicama. Mnoge su izrečene impulsivno i spontano, iz neznanja, druge zbog nedostatka hrabrosti, one teže zbog egoizma, neke iz kompleksa i strahova, one najteže sa namerom da povrede.

Jedno je sigurno: svaka laž ima svoju cenu. Imajte to na umu i pre nego što slažete i prilikom praštanja.

Više o tome zašto lažemo pisali smo na portalu, a možete pročitati ovde.