Greške koje pravimo tokom pamćenja

Povezane objave

• Na današnji dan preminuo Karl Marks 14/03
• Jeziva mitološka stvorenja 24/04
• Umetnost na dnu mora 04/02

Proces pamćenja je složena radnja našeg mozga. Neko ima sreće pa mu je pamćenje dobro, neko ima dobar fokus ili koncentraciju, fotografsko pamćenje ili je stvorio dobru tehniku, razvio asocijacije i oraganizovao kako da pokrene sećanje na zapamćeno.

O pamćenju i tehnikama pamćenja može da se priča sa psihijatrijske i psihološke tehnike podosta.

Koje su to greške koje pravimo pri pamćenju?

Pamćenje je urezivanje sadržaja nadražajem centra za pamćenje u velikom mozgu. Možda je za bolje pamćenje dovoljno da ispravimo greške koje pravimo pri istom, a najčešće su:

Pamćenje linearnog teksta mesto pojmova-Fokusirajte se na pojmove i veze između njih, pokušajte pomoću njih da pamteite, naš um ne pamti linearan tekst i pasuse.

Suviše veliki zalogaji- pokušavamo da pamtimo puno odjednom. Pamćenje jeste neograničeno ali dugotrajno ima jedno ograničenje, a ono je da informacije mora da prima u 7+-2 zalogajima kako bi nam bile dostupne.

Pokušavamo da samo čitanjem zapamtimo apstraktne pojmove– radi se o aktivaciji hipotalamusa odgovornog za pamćenje- apstraktni pojam mora biti konkretizovan- buđenjem emocija ili veživanjem za čulo, da emituje neki ritam.

Trudimo se da zapamtimo informacije bez razumevanja ili konkretne svrhe– Moramo informacijama dodati logiku upakovati ih u svrsishosnost kako bi dali umu razlog što su važne.

Ne održavamo dobro zapamćene informacije – ne obnavljamo ih pravilno– obnavljanje je neophodno kod memorisanja. Postoji „memorijski ciklus“ i on zahteva pravilno obnavljanje i ponavljanje informacija kako one ne bi otišle na „deponiju“ mozga.