Na današnji dan rođen Šopen

Povezane objave

• Pet načina da budemo srećniji već danas 13/01
• Satelit Reja sa kiseonikom u atmosferi 20/06
• Osmišljena žvaka koja ne gubi ukus? 19/10

Na današnji dan, 1. marta 1810. godine, rođen je jedan od najznačajnijih kompozitora romatizma, tzv. “pesnik klavira”, Frederik Šopen.

Detinjstvo i školovanje

Rođen je u blizini Varšave, ali se cela njegova porodica ubrzo seli baš u glavni grad Poljske. Već sa sedam godina je Šopen ne samo pokazivao zainteresovanost za muziku, nego je napisao i svoja prva dela – dve poloneze, da bi samo godinu dana kasnije počeo da održava svoje prve koncerte.

Prvi učitelj Šopenu je bio njegov otac, ali je ubrzo dobio profesionalnog nastavnika – poljskog violinistu Vojćeha Živnog, koji ga je podučavao sve dok i sam nije priznao da ga je Šopen, sa samo 12 godina već muzikalno prevazišao.

Narednih godina učili su ga poznati pedagozi i profesori, što mu je pomoglo prilikom sticanja i razvijanja njegovog stila.

Period boravka u Varšavi i Parizu

U Varšavi je 1829. godine sreo Paganinija i nemačkog kompozitora Johana Humela, ali i svoju prvu ljubav – pevačicu Konstancu Glatkovsku.

Kada je u Varšavi izbila revolucija protiv ruskog okupatora, Šopen je bio u Beču i nedugo zatim se preselio u Pariz, gde je vreme provodio sa Francom Listom, Hektorom Berliozom, Feliksom Mendelsonom, Robertom Šumanom i Vinćencom Belinijem, kao i Eženom Delekroom i piscima Onore de Balzak i Žoržom Sandom.

Značaj Šopena kao kompozitora

Šopen predstavlja najistaknutijeg predstavnika poljske muzike, a smatra se jednim od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena.

Njegova dela su veoma značajna jer je on prvi kompozitor koji je u dela klasične muzike uneo i elemente slovenske muzike. Upravo su mazurke i polonze koje je komponovao i dalje temelj poljske narodne klasične muzike.

Komponovao je mali broj orkestarskih i kamernih dela, 17 poljskih pesama za glas i klavir, dok je sve ostalo spadalo u klavirsku literaturu.

Osim načina na koji je komponovao, Šopen je uveo i novu tehniku u intepretaciju dela – pre svega promenljivost tempa.

Njegov opus broji 74 štampana dela među kojima se nalaze zbirke igara-poloneza, mazurki, valcera, kao i etida, balada, fantazija i skerca.

Smrt

S obzirom na to da je dugo bolovao od tuberkuloze, odlazak u Englesku na turneju bio je koban za njegovo zdravlje. Preminuo je 17. oktobra 1849. godine ubrzo po povratku u Pariz, gde je i sahranjen.

Više o životu i stvaralaštvu Frederika Šopena pročitajte OVDE.

Biografije drugih značajnih ličnosti nalaze se OVDE.