Kako nastaje pasta za zube?

16/09/2020 15:28

Povezane objave

Stari Rimljani su za higijenu zuba koristili urin, današnje super zvezde rade to zamenom svih zuba, a mi, običan narod, za to koristimo pastu za zube. Ona je prvi i poslednji ukus koji svakog dana osetimo u ustima. Postoji u raznim varijacima, bojama i ukusima. Njena osnovna svrha bi trebalo da je održavanje higijene zuba i usne duplje, a u zadnje vreme od paste očekujemo i više- izbeljivanje zuba, svežiji dah, blistavost i sjaj gleđi …Šta zapravo pasta za zube sadrži i kako spoj tih sastojaka funkcioniše?

Nemci godišnje potroše 5.2 tube paste za zube i 2.9 četkica za zube godišnje, a oni su prema statistikama narod sa najzdravijim zubima na svetu- 12-o godišnji Nemac ima potpuno zdrave zube sa izuzetkom od 0.7 zuba.

Kada ulazite u jedan pogon za proizvodnju zubne paste, primećujete sve suve sastojke u ogromnim „loncima“, kako se iz toga uopšte dobija tečna pasta u tubi?

Proizvodnja zubne paste počinje sa takozvanim „zrncima za čišćenje“ koja su najčešće mermerna ili pšenična prašina.To je prašak , granulat, koji omogućava mehaničko trljanje. Ima dejstvo poput papira za brušenje, sa gleđi odklanja naslage koje stvaraju kiseline koje u njoj mogu da prave rupe, iako je gleđ zuba najtvrđa materija u telu.

Drugo sredstvo koje se dodaje ovoj za sad suvoj smesi je sredstvo za stvaranje pene, da bi prilikom pranja bilo moguće da smesa paste zapeni. Pena je važna da bi se tokom procedure pranja povećao volumen. Pena dovodi sve aktivne supstance paste i do uglova i prostor između zuba zuba kako bi aktivne supstance i tamo doprle.

Ovoj smesi se potom dodaje i sredstvo za održavanje vlažnosti, kako se pasta ne bi osušila i postala tvrda u tubi.

Mora se dodati i sredstvo za vezivanje da bi se svi sastojci vezali.

Sad se sve može sjediniti na 30 stepeni celzijusa u gelasto- tečnu masu i stvoriti pastu kakvu znamo.

Kod nas se često dodaje i kontraverzni fluorid. To je sredstvo koje je inače štetno za zube i kosti u velikim količinama, no ne brinite u pastama se nalazi u minimalnoj količini od svega 0.1 posto što je dovoljno za zaštitu zuba. Ova količina praška je štaviše dobra za profilaksu karijesa. Brojne studije pokazuju poztivno dejstvo ovog mikro elementa, u količinama u kojoj ga paste sadrži potpuno je bezbedan. Dečije paste sadrže manje fluora.

Uz pomoć fluorida može da se spreči čak 40 svih slučajeva karijesa, fluoridne soli se talože na gleđi i štite tako od štetnih kiselina.

Novi proizvodi na tržištu sadrže i nano partikule i koje po svojoj strukturi liče na prirodnu zubnu gleđ i navodno je popunjavaju.

Neke paste nam obećavaju bele zube. One sadrže grublja zrnca za čišćenje koje bolje šmirglaju gleđ, i skidaju mrlje. Ipak vaši zubi ne mogu biti belji od njihove prirodne nijanse.

Postoje i paste sa solju, koja taloži minerale u zubu koji su se izgubili i tako ga čini čvršćim i tvrđim, takođe neutralizuje štetne kiseline i dobra je za zubno meso.

So doduše nije novitet u zubnoj higijeni. U srednnjiem veku mešali su se so, pepeo i pesak i time su se prstima trljali zubi, što nije bilo efikasno kaopranje sa četkicom.

Prvoj pasti kakvu mi znamo je trebalo dugo vremena da nastane. Tek 1850.godine u Americi nastaje prva bela pasta. Od osamdesetih godina prošlog veka pasta je i šarena , tojest dobija boju ili šare. Običnoje to zelena ili plava, jel su to boje zdravlja, koje asociraju na zdravlje. Boje se dobijaju tako što se dodaju pigmenti. Boja se smatra marketinškim efektom.

Pasta često ima i aromu. Najčešće su one sveže, limuna ili mente. No ako malo pretražite internet na ovu temu naćićete i aromu šampanjca, mafina ili za one koji vole pikantno- slaninice.

Paste mogu biti i veoma skupa stvar. Teodent 300, pasta koja se proizvodi u Americi, košta čak 100 američkih dolara po tubi a njena tajna je što sadrži ekstrakt kakao zrna, koji jača gleđ i štite bolje od karijesa.