Neobična amajlija iz bronzanog doba

Povezane objave

• Kada koristimo frazu Medveđa usluga? 09/05
• Moda koja se vraća: Ove odevne komade prvo su nosile naše mame! 19/09
• Danas slavimo 81. rođendan Paje Patka 09/06

Pripada praistorijskoj zbirci Arheološkog muzeja Đerdapa, to je antropomorfna glinena figura, a pronađena je na lokalitetu Livade nadomak Kladova.

Prozvana “amajlijom protiv minijaturne leteće pošasti” iz bronzanog doba budi neka zanimljiva i intrigirajuća pitanja i pretpostavke.

U praistorijskoj zbirci Arheološkog muzeja Đerdap u Kladovu čuva se zanimljiva antropomorfna amajlija od gline, iz kulturnog kruga koji je u arheološkoj disciplini poznat pod imenom Dubovac- Žuto Brdo- Grla mare ( XVII-XII veka p. n. e.). Pronađena je u okviru arheoloških istraživanja na lokalitetu Livade kod Male vrbice nadomak Kladova.

Ornamnt koji figuricu čini facinantnom predstavljen je na temenu glave. U pitanju je stilozovani morfološki prikaz insekta i oprezno se pretpostavlja da predstavlja golubačku mušicu (Simulium raptans golubacense), endemskog insekta sa područija dunavskog meandra Ključ- opet je pametno zadžatoi pretpostavku da se radi i o nekom drugom insektu poznatom od davna.

Golubačka mušica u poslednja četiri veka izazivala je veliki pomor stoke, ali i ljudi na spomenutom području. Poslednja invazija i pomor više od 800 grla stoke desio se 1950. godine. Izgradnjom brana na Đerdapu, u drugoj polovini XX veka, nivo voda se podigao, a brzina toka reka smanjila. Sve to nije odgovaralo golubačkoj mušici, zbog čega je danas u tom kraju malobrojna. Bolest koju je ujed insekta izazivao kod stoke i ljudi naziva se onkocercijaza (Onchocerciasis), poznata i kao rečno slepilo. Njen uzročnik je infekcija parazitskim crvom (Onchocerca volvulus). Među simptomima su snažan svrab, čvorići pod kožom i slepilo. Nalazi se na drugom mestu među najčešćim uzročnicima slepila izazvanih infekcijom.

Ova amajlija otvara mnoga pitanja kojima će se naučnici baviti ovih meseci i koja će biti zanimljiv prozor u prošlost i sled događaja  preplitanja prirode i čoveka od praistorije pa nadalje na našim prostorima. Pitaćemo se : Jel ovo uopšte amajlija? Od čega štiti? Koliko posoji ova mušica i da li lje to prikaz iste, te da li je i tad pravila probleme stoci i ljudima? Kako su ljudi bronzanog doba to tada doživljavali i jel amajlija bila vid zaštite, leka ili prikaz? 

izvor: Nacionalana Geografija