U Kentakiju nekada plivale ajkule?

Povezane objave

• Kako je kosa žute boje – plava kosa? 28/08
• Kako je nastao eho? 02/03
• Dan kada je Karađorđe pobedio, a Napoleon mu odao priznanje! 24/07

Nacionalni park u Kentakiju “Mamutska pećina” daleko je od okeana, ali novootkriveni fosili ukazuju na to da su, nekada davno, na tom mestu plivala jata ajkula.

Naučnici su identifikovali ostatke između 15 i 20 vrsta ajkula u dubini Mamutske pećine u Kentakiju. Među fosilnim ostacima otkrivena je i glava koja je virila iz zida pećine, a veličine je kao kod velike bele ajkule, potvrdio je paleontolog Džon Pol Hodnet.

Ajkule su živele pre oko 330 miliona godina u periodu poznatom kao kasni misisipijsko geološko doba (druga polovina krede) kada je najveći deo severnoameričkog kopna bilo pod vodom.

Kada su uginule, ostale su u sedimentu koji je vremenom formirao pećinu i deo oko nje.

“Gotovo da ne postoji nikakav podatak o zubima ajkula sa tog mesta. Tako da su ovo potpuno novi dokazi o životu i izgledu ajkula iz tog perioda”, istakao je Hodnet.

Rik Olson i Rik Tumi, naučnici koji rade na istraživanju Mamutske pećine, mapirali su dublje delove pećine kada su počeli da razaznaju fosilne ostatke ajkula, navodi Vinsent Santuči, viši paleonotlog Nacionalnog parka.

Budući da je Hodnet ekspert na polju ajkula iz paleozoika, fotografije svog otkrića poslali su njemu. Hodnet radi na lokalitetu u državi Vašington i povremeno pruža podršku kolegama u Kentakiju.

 

View this post on Instagram

 

Of course where there is a fossil sea bed, there are fossil sharks ??

A post shared by John-Paul Hodnett (@desertsabertooth) on Nov 4, 2019 at 7:09pm PST

Na fotografijama se videlo tek nekoliko zuba ajkula, ali se takođe mogla zapaziti hrskavica za koju je Hodnet posumnjao da je skelet.

“To je prava retkost jer je hrskavica mekša od kostiju i ne ostane očuvana često”, objašnjava Hodnet.

Međutim, kada je sam došao u pećinu, shvatio je da je pred njim nešto mnogo veće – to nije bio skelet već delovi glave i to ogromne.

Sama vilica, prema Hodnetovoj proceni, mogla je biti duga oko 75 santimetara.

Proučavajući zube, paleontolog je utvrdio da su fosilni ostaci pripadali vrsti Saivodus striatus, vrsti ajkule koje je bila velika otprilike kao što je to danas velika bela ajkula – dužine između 4,5 i šest metara.

Naučnici su poručili da je dosta posla još pred njima jer je najveći deo fosilnih ostataka u zidu pećine. S obzirom na to da je rizično odvaljivati veće komade pećinskog zida posao bi mogao da potraje.