Zašto kažemo “slomi nogu” za sreću?

Povezane objave

• Kako je nastao smajli? 18/08
• Ko su i gde žive Cece muve? 08/02
• Izraz Mlečni put 03/05

Kad nekome želimo sreću u onome što treba da uradi, poželimo mu da “slomi nogu”. Ovaj izraz se najčešće koristi pre neko izvođenje ili pred ispit, ali nije retkost ni da se poželi u bilo kojoj drugoj situaciji u kojoj je potrebna sreća.

Ali zašto se koristi baš ovaj izraz?

Pravo poreklo ovog izraza je nepoznato. U početku se koristio kako bi se obeshrabila zla sila i kako ne bi mogla da izazove loše izvođenje na sceni. To je bila neka vrsta mantre koju su koristili glumci – za sreću dok glume. Prema ovoj teroriji, kada nekome poželimo sreću i to izgovorimo, na taj način prizivamo zlu silu, pa je to moralo da se izbegava. Zato je nastao izraz koji zvuči poptuno odrnuto od lepih želja, ali je imao odgovarajući efekat – da otera zlu silu i donese sreću kome je ona potrebna.

Prvi dokument u kojem se pojavila izreka “slomi nogu” kao rečenica kojom se nekome želi sreća je intervju Roberta Vilsona Linda za časopis “Nju Stejtsmen” 1. oktobra 1921. godine. U ovom intervjuu govori se o konjiskim trkama i o tome koliko je baksuzno nekome poželeti sreću. Robert Vilson Lind je rekao da su posle džokeja glumci najsujeverniji pa se zbog toga i njima uvek želi da “slome nogu” jer nešto ovako uvredljivo zapravo donosi sreću.

Ova fraza se pominje i u dokumetnu u kojem Edna Ferber 1039. godine navodi da je ovaj izraz u pozorištu nastao sa sasvim drugačijim motivom – “…i sve zamene su sedele u zadnjim reovima učtivo želeći da razni glavni glumci slome nogu”. Na ovaj način, zamene su se nadale da će uspeti da dobiju ulogu nekog od glumaca ukoliko taj slomi nogu.

Postoji mogućnost da fraza “slomi nogu” potiče i od nemačke fraze “Hans un beinbruch” koja se odnosi na “srećno sletanje” ali u bukvalnom prevodu znači “lomljenje svih kostiju”.

Moguće je da su glumci zapravo preuzeli ovu frazu nakon Prvog svetskog rata, kada je ova izreka “slomi nogu” postala veoma popularna i široko korišćena.

Izvor: Nacionalna geografija