Zašto lišće menja boju u jesen?

Povezane objave

• Otkrivena nova, bizarna vrsta tarantule! 14/02
• Zašto crvenimo kada se postidimo? 14/02
• Koja je nastarija napisana bajka? 22/04

Još jedna karakteristika jeseni jeste i šareno lišće. Jesen u šumama ima pravi spektar boja – zelena, braon, narandžasta ili žuta, a poneko drvo dobije i crvene listove.

Žutu boju lišće dobija usled fizioloških procesa sušenja, umiranja i  truljenja kako ga napušta hlorofil.

Da li ste se ikad zapitali zašto lišće dobija crvenu boju?

Jesenje šarenilo je nama, ljudima raj za oči i smiraj blagih, zemljanih boja smiraj za dušu. Za biljke i životinje ove boje imaju sasvim drugačije značenje. Životinje fundamentalno drugačije doživljavaju boje, što je naučno dokazano, s’toga ono što nama znači upozorenje njima budi sinonim za nešto drugo i slično…

Žuto lišće je proces odumiranja starih listova koje se dešava u jesen kod listopada, to se dešava pre sušenja kada lišće napušta hlorofil, ono se potom suši, žuti pa otpada. Dakle to je fiziološki proces. Sa crvenom bojom lišća je totalno drugačija priča. Crveni antocijanini se proizvode uz poseban napor biljke koja ih stvara i time daje lišću crvenu boju. Tako tek neko drveće dobija crvene listove i krošnje. A zašto crvene i šta to znači?

Postoje više teorija o nastanku crvenih krošnji, posebnog napora biljke. Kako magazin Nacinalna Geografija navodi, naučnici ovaj fenomen nazivaju i švajcarski nož priroda, to je sudopera štetnih tvari koji mogu naškoditi drvetu, zaštita radijacije i način zagrevanja biljke.

Najčešće se crveno lišće objašnjava kao zaštita biljke od insekata koji je u ziskom periodu mogu okupirati i oslabiti na svaki mogući način. Već smo pomenuli da životinje drugačije doživljavaju boje, njihov mozak je genecki programiran za određeno značenje boja kao i naš ali program nije isti. crvena boja insektima govori o nepogodnosti i slabosti drveta, tako ga oni ne biraju za zimsku migraciju a drvo se spašava od okupacije. 

Crvena, jarka do tamna boja bolje privlači sunčeve zrake pa se biljka brže greje i time štiti od hladnoće i zamrzavanja koje donosi kraj leta i manjak sunčanih sati. Biljka više ne sintetiše sunčeve zrake, nema hlorofila, pada u hibernaciju i hladi se. Crveni listovi privlače ono malo toplote i preostalih zraka sunaca i greje stablo.

Nekad je u pitanju pametna kamuflaža stabala kako bi se štitila od grabljivaca. Opet može biti i antikamuflaža, kao signal grabljivcima za plodove kako bi brže razneli seme i pospešili i ubrzali razmnožavanje.

Istraživanja su ustanovila da biljke crvenih listova u 70 posto slučajeva manje privlače insekte od onih sa zelenim ili žutim krošnjama.

Kakav god fascinantan i pametan ovaj proces biljaka bio čine našem oku ogromnu uslugu, upotpunjavaju i razveseljavaju prizore jesenjeg šarenila i smiraja šuškave šume.