Zašto nedelja ima 7 dana?

Povezane objave

• Zašto se ljubimo? 26/06
• Više nikad nećete morati da čistite akvarijum – pogledajte zašto 10/10
• Na današnji dan preminuo Jovan Cvijić 16/01

Najstarije civilizacije koje su imale sedam dana u nedelji bile su vavilonska i stara jevrejska, dok su Rimljani imali nedelju sa osam dana.

Vreme su Vavilonci određivali uz pomoć lunarnih meseci, a svaki od njih se sastojao od nekoliko različitih ciklusa. Oko prvog dana pojavljuju se obrisi polumeseca, a oko sedmoh dana može se videzi polumesec i tako redom. Zbog ovoga se veruje i da su usvojili i sedam dana kao vremensku odrednicu, mada nema puno dokaza o ovim tvrdnjama.

S obzirom na to da se mesečeve mene ne odvijaju uvek po tačno utvrđenom rasporedu, Vavilonci su uklapali i sedmice sa ovim promenama. Tri uzastopne nedelje traju po sedam dana, dok bi četvrta trajala osam ili devet dana.

U Vavilonu je sedmi dan bio sveti dan, a sličnu tradiciju imaju i Jevreji. Vavilonci su verovali da je taj dan nesrećan, kao i Jevreji, ali razlozi za ovo verovanje im se razlikuju. Tog dana su uvođene različite restrikcije, kako bi se izbegla nesreća koju nosi sedmi dan. Posledna nedelja u mesecu jeste dan kada se odmara i moli, verovali su Vavilonci.

Jevreji su, takođe, imali sveti sedmi dan – Sabat, a ova reč u prevodu znači dan odmora. Za razliku od Vavilonaca, Jevreji veruju da je sedam dana u nedelji pravilo koje je poteklo od Boga.

U periodu Republike, Rimljani su koristili osmodnevnu koncepciju, a osmi dan je bio predviđen za kupovinu, pa su se tog dana ljudi snabdevali namirnicama za narednu nedelju. Međutim, Rimljani su već tokom narednog veka uveli julijanski kalendar, a osmi dan je počeo da nestaje.

Ova promena je ipak tekla postepeno, pa su tako u jednom periodu postojali Rimljani koji su imali sedmodnevnu, dok su drugi imali nedelju od osam dana. Zvanično je svima nedelja počela da traje sedam dana od 321. godine, kada je Konstantin odlučio da je nedelja duga sedam dana – za sve.

Izvor: Nacionalna geografija