Nerazrešene misterije naše planete!

Povezane objave

• Stenovita egzoplaneta 04/05
• Kako je nastao izraz “medveđa usluga”? 06/11
• Srednjoškolci u Petnici – stručnjaci u arheologiji 13/02

Iako su ljudi razvili veoma naprednu tehnologiju, odavno počeli da istražuju i svemir, postoje misterije koje krije naša planeta koje nisu jasne ni najgenijalnijim umovima.

1. Omotač mantla

Seizmolozi misle da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsto, a spoljašnje tečno i rastopljeno. Sledeći sloj je omotač, mantl, iznad koga se formira kora. Međutim, mi ne znamo iz čega se on sastoji jer još uvek nismo stigli do njega: on se nalazi na dubini između 30 i 2 900 km, a najdublja rupa koju je čovečanstvo do sada iskopalo, jeste superduboka buštotina Kola u Rusiji, duboka samo 12,3 km.

2. Polovi se menjaju

Zemljini magnetni polovi mogu da pomeraju i menjaju smer, a naučnici su otkrili da se ovo dogodilo mnogo puta do sada. Poslednja promena se desila pre 10 miliona godina, i verovatno će se desiti opet, samo niko ne zna tačno kada.

3. Dva Meseca

Astronomi kažu da je Zemlja imala dva satelita pre oko 4,6 miliona godina. Drugi je bio širine oko 1.200 km i kretao se istom orbitom kao Mesec, dok se nisu sudarili. Ta kataklizma može da objasni zapto su dve strane Meseca toliko različite.

4. Potresi na Mesecu

Inače, malo ljudi zna da se i na Mesecu dešavaju zemljotresi. Za razliku od naših, nisu toliko snažni i događaju se veoma retko. Postoji teorija da su uzrok njihovog nastanka plimske sile Zemlje i Sunca, kao i meteori koji padaju na njega.

5. Zemlja se okreće veoma brzo

Zemlja se oko svoje ose okreće brzinom od 1 600 km/h, a oko Sunca brzinom od 108 000 km/h. Međutim, mi to kretanje možemo osetiti samo ako se brzina promeni. Zbog konstantne brzine i sile gravitacije, uopšte ga ne osećamo.

6. Vreme “raste”

Pre 620 miliona godina, dan na Zemlji je trajao 21,9 sati. Zemlja postepeno usporava, ali to se dešava stopom od oko 70 milisekundi na 100 godina, pa je bilo potrebno 100 miliona godina da dan traje 24 sata.

7. Čudna gravitacija

Naša planeta nije sfera, pa na njoj postoje područja sa snažnom i sa slabom gravitacijom. Jedna takva anomalija je zaliv Hadson u Kanadi. Naučnici su otkrili da je uzrok slaba gravitacija slaba gustina Zemlje usled brzog topljenja glečera.

8. Najtoplije i najhladnije tačke na Zemlji

Najtoplije mesto na našoj planeti jeste Al Azizija u Libiji, sa temperaturama i do 58°С. Najhladnije mesto je Antarktik, gde temperatura pada i do -73°С. Međutim, najniža temperatura je ismerena na ruskoj stanici Vostok 21. jula, 1983. godine i iznosila je -89.2°С.

9. Planeta je ozbiljno zagađena

Ovo nije ništa novo. Međutim, astronauti kažu da je pogled na Zemlju 1978. godine bio značajno drugačiji od onog što vide danas. Mnogo svemiskog otpada i smeća, pretvorilo je našu plavo-zeleno-bela planetu u smeđe-sivo-crnu.

10. Zemlja sadrži gvožđe, kiseonik i silicijum

Kada bismo izdvojili sastojke naše planete, to bi ovako izgledalo: 32,1% gvožđa, 30,1% kiseonika, 15,1% silicijuma i 13,9% magnezijuma. Većina gvožđa (oko 90%) nalazi se u jezgru, dok kora sadrži najvišpe kiseonika (47%).

11. Zemlja je nekada bila ljubičasta

Antičke biljke su koristile retinal umesto hlorofila da apsorbuju sunčevu svetlost, zbog čega reflektuju crvenu i plavu, a ne zelenu, dajući ljubičastu kao rezultat. Usput, neke bakterije i dalje koriste retinal.

12. Skriveni okean

Naučnici su otkrili ogroman bazen vode ispod površine Zemlje na 410-660 km. On je star 2,7 milijardi godine i otkriven je zahvaljujući ringvuditu koji se nalazi u omotaču. Voda je pod ogromnim pritiskom, a njena zapremina je dovoljna da napuni okeane na Zemlji tri puta. Zbog ovog se rodila teorija da su se okeani pojavili usled eksplozije podzemnih okeana.