Misterije o Zemlji za koje nemamo odgovor

Povezane objave

• Da li Google prati naše kretanje? 15/08
• Da li smo mi biljojedi, mesojedi ili svaštojedi? 29/09
• Novi način za prijavljivanje na Tviter 23/10

Razvojem tehnologije, naučnici svakodnevno dolaze do brojnih saznanja koja nam pomažu da bliže upoznamo našu planetu. Međutim neke od misterija i da lej su nerešiva enigma za brojne naučnike širom sveta.

Zemljino jezgro

Seizmolozi misle da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsto, a spoljašnje tečno i rastopljeno. Sledeći sloj je omotač, mantl, iznad koga se formira kora. Međutim, mi ne znamo iz čega se on sastoji, jer još uvek nismo stigli do njega: on se nalazi na dubini između 30 i 2 900 km, a najdublja rupa koju je čovečanstvo do sada iskopalo, jeste superduboka buštotina Kola u Rusiji, duboka samo 12,3 km.

Brzina okretanja planete

Zemlja se oko svoje ose okreće brzinom od 1 600 km/h, a oko Sunca brzinom od 108 000 km/h. Međutim, mi to kretanje možemo osetiti samo ako se brzina promeni. Zbog konstantne brzine i sile gravitacije, uopšte ga ne osećamo.

Gravitacija

Naša planeta nije sfera, pa na njoj postoje područja sa snažnom i sa slabom gravitacijom. Jedna takva anomalija je zaliv Hadson u Kanadi. Naučnici su otkrili da je uzrok slaba gravitacija slaba gustina Zemlje usled brzog topljenja glečera.

Dva Meseca

Astronomi kažu da je Zemlja imala dva satelita pre oko 4,6 miliona godina. Drugi je bio širine oko 1.200 km i kretao se istom orbitom kao Mesec, dok se nisu sudarili. Ta kataklizma može da objasni zapto su dve strane Meseca toliko različite.

Vreme “raste”

Pre 620 miliona godina, dan na Zemlji je trajao 21,9 sati. Zemlja postepeno usporava, ali to se dešava stopom od oko 70 milisekundi na 100 godina, pa je bilo potrebno 100 miliona godina da dan traje 24 sata.

Skriveni okean

Naučnici su otkrili ogroman bazen vode ispod površine Zemlje na 410-660 km. On je star 2,7 milijardi godine i otkriven je zahvaljujući ringvuditu koji se nalazi u omotaču. Voda je pod ogromnim pritiskom, a njena zapremina je dovoljna da napuni okeane na Zemlji tri puta. Zbog ovog se rodila teorija da su se okeani pojavili usled eksplozije podzemnih okeana.