Značaj dugoročnog planiranja

Povezane objave

• Srednja škola će biti obavezna? 11/06
• Definitivno: Kombinovati test sutra, matematika u četvrtak! 18/06
• Đaka više, slobodnih mesta u školama manje 12/05

Dugoročno planiranje je relativno širok pojam, i može označavati ono što planirate da uradite u sledećem mesecu, ili plan za sledeću deceniju.

Kada se taj pojam usmeri na školu i testove, može se primetiti da mnogi učenici ne uspevaju da ostvare svoje namere pre zbog lošeg planiranja nego zbog nedostatka sposobnosti. Razlog za ovo se verovatno može pronaći u tome da postoji jako puno faktora koji stvaraju pritisak na učenika.

Časovi, praksa, domaći, vannastavne aktivnosti, prijatelji, kao i sve ostale obaveze zahtevaju dosta vremena. Lako je primetiti zašto se sa spremanjem za kontrolni ili odgovaranje čeka do zadnjeg trenutka.

Iako možda deluje čudno, pažljivim planiranjem možete otkriti da imate više slobodnog vremena nego što ste mislili. Ključna stvar koju morate zapamtiti je da se organizujete rano i da redovno kontrolišete i revidirate svoj plan.

Napravite raspored

U prosečnoj školskoj godini ima između 30 i 40 radnih nedelja. Samo na osnovu toga možete napraviti grub raspored za celu godinu.

U plan ubacujte zadatke i obaveze čim ih dobijete. Obavezno uključite datume testova, rokove za projekte, vannastavne obaveze, kao i raspuste i praznike. Ovakav pristup ima brojne prednosti. Na jedan pogled ćete moći da vidite sve što vam predstoji, a periodi u kojima imate najviše obaveza će se jasno isticati. Možete postavljati vremenska ograničenja za zadatke i lakše ih se pridržavati.

Dobra ideja bi bila i da uz dugoročni plan napravite i plan dnevnih aktivnosti. Nemojte se oslanjati samo na svoju memoriju. Uvek će postojati nešto što ćete da zaboravite, i što vas može iznenaditi u najgorem mogućem trenutku. Zato je dobro da uvek budete pripremljeni.