Na današnji dan ubijen Antoan Lavoazje

Povezane objave

• Ko je bila Paula fon Preradović? 03/06
• Šta se krije na dnu velike plave rupe? 02/09
• Selfi nije baš toliko privlačan kako mislite 11/01

Na današnji dan, 8. maja 1794. godine, na giljotini ubijen je francuski hemičar Antoan Lavoazje.

Naučnik koji je formulisao zakon o neuništivosti materije i koji je otkrio proces oksidacije, optužen je da je bio pljačkaš, izdajica i protivnik Repulike, zbog čega ga je francuski Revolucionarni sud osudio na smrtu kaznu, iako je kasnije dokazano da nije bio kriv.

Lavoazje se, zbog svog doprinosa hemiji, smatra ocem ove nauke. Nakon što je Džozef Pristli 1774. godine otkrio kiseonik, Lavoazje je došao do zaključka da je upravo kiseonik zadužen da pomaže sagorevanje. Utvrdio je i da se vazduh sastoji od gasova od kojih jedan pomaže sagorevanje, a drugi ne.

Još neki od njegovih otkrića su i da se voda sastoji od vodonika i kiseonika, formulisao je zakon o održanju mase, ispitivao je sastav gipsa, otkrio je da je dijamant oblik ugljenika i autor je prve knjige koja se smatra hemijskim udžbenikom – “Osnovni spis hemije””.

Lavoazje je u ranom detinjstvu pokazao interesovanje za nauku, a po želji roditelja, završio je pravo, čime se nikada nije aktivno bavio. Ipak je nastavio da se interesuje za botaniku, hemiju i astronomiju, koje je predano izučavao.

Prvi doprinos nauci bio je iz oblasti geologije. Sa 25 godine, zahvaljujući svom napretku, primljen je u francusku Akademiju nauka.

Njegova žena, Marija-Ana Polz, bila je odličan saradnik i njen doprinos nauci nije zanemarljiv.

Iako je poticao uz ugledne plemićke porodice, na vrhuncu Francuske buržoaske revolucije država nije prepoznala njegov značaj i doprinos nauci, pa je kao izdajni pogubljen na giljotini.

Biografije drugih značajnih istorijskih ličnosti nalaze se ovde.