Zašto se kaže Sizifov posao

Povezane objave

• Misterija krugova u žitu 05/07
• Na današnji dan preminuo Mark Tven 21/04
• Društvene mreže izgubile poverenje korisnika? 31/12

Frazu Sizifov posao koristimo kad želimo da istaknemo nešto što nema smisao, kao rad bez cilja i svrhe. Priča o Sizifovom poslu potiče iz grčke mitologije.

Ko je bio Sizif?

Sizif je bio vladar Epira u Argolidi i osnivač grada Korinta. Odlikovale su ga mudrost, lukavstvo, oholost i podmuklost. Kao sin boga vetra, Eola, saznao je sve božije tajne. Nakon što je izdao Zevsa, vrhovni bog poslao je boga smrti Tantosa da ga zarobi i odvede u carstvo mrtvih. Zahvaljujući lukavstvu, Sizif je prevario i zarobio Tantosa. Nastala je pometnja, jer su ljudi prestali da umiru. Zatim je Zevs naredio Areju da ga uhvati, ali je Sizif ponovo uspeo da ih nadmudri. Sklopio je dogovor sa Hadom – da ga ostavi na svetoj zemlji u zamenu za bogate žrtve. Sizif je nastavio da uživa u životu, likujući što je uspeo da nadmudri bogove. Reakcija Hada bila je nemilosrdna, naredio je Tantosu da Sizifu iščupa dušu i vrati je u mračno carstvo mrtvih, gde je njegova duša ostala zauvek.

Zbog svih prevara osuđen je na tešku i večnu kaznu guranja velikog kamena uz tešku liticu. Nakon što stigne do vrha, kamen se uz tresak stropošta nazad, do podnožja. I tako celu večnost.

Iz ove legende proistekao je izraz Sizifov posao, uzaludan posao bez cilja.

Za ovaj izraz vezuje se još jedan, Sizifov kompleks. U pitanju je strah od neuspeha, u momentima kada treba stići do cilja.