Istinita priča o lepotici i zveri

Povezane objave

• Na današnji dan otkriven Uran 13/03
• Na današnji dan preminuo Marko Polo 08/01
• Kako se vodopadi zamrznu 18/04

Jedna od omiljenih dečijih bajki i Diznijev čuveni crtani film “Lepotica i zver” ipak nisu bajka a ni mit. Priča je ipak stvarna i lepotica i zver su postojali, živeli su srećno u braku 40 godina i imali su sedmoro dece. Možda sled okolnosti nije isti ali simbolika, a i tematika jeste, priča, dakle nje plod mašte.

Bajku „Lepotica i zver“ obožavamo generacijama, novije generacije je pamte kroz verziju Diznijevog crtanog filma iz 1991. godine, a mnoge pre toga kroz čak 23 varijacije koje su se pričale „za laku noć“,  širom sveta. Sve je počelo od originalne verzije bajke iz davne 1740. godine koju je napisala francuska novelistkinja Gabrijel Suzan barbo de Vilnev, naime po istinitom događaju.

Zver je postojala! I nije zapravo bila zver. Dečak sa Kanarskih ostrva Pedro Gonzales koji je u kavezu kao prava zver, predat u vidu poklona za krunisanje francuskog kralja Anrija II a na francuskom dvoru je dobio ime Petrus Gonsalvus. Čovek, zver je rođen nagađa se 1537. godine, i bolovao je od „ sindroma vukodlaka“ , sada poznate bolesti- hipertrihoze. Žalosno je što je on godinama na francuskom dvoru držan u kavezu u odajama podzemlja, bukvalno kao kakva opasna zver. No, dobri kralj Anri II je prekinuo ovo varvarstvo i uvažio dečaka kao ljudsko biće te mu je omogućio obrazovanje. Uz protekciju kralja neobični dečak izrasta u učenu francusku gospodu, uči manire elite i dvrsko ponašanje. 

Kada je kralj Anri II umro, Petrus je ostao u amanet i protekciju njegovoj naslednici i ženi Katarini Mediči. Hirovita kraljica je od tad imala misiju da Petrusa oženi. Među elitom se šuškalo da kraljica to radi iz ličnog hira, te da želi da se podsmeva i priželjkuje potomke koji bi imali sindrom vukodlaka. 

Moćna kraljica je u nameri i uspela- zver je našla lepoticu- njenu imenjakinju, sa kojom je bio u braku punih 40 godina i imao sedmoro dece!

Nažalost četvoro od sedmoro dece lepe Katrin i Petrusa naseledila su očev sindrom. Ova neobična porodica bila je deo dvorske elite, ali nikad nisu u potpunosti bili slobodni. Petrusova deca doživela su istu sudbinu kao otac, te su ih slali drugim plemićima na poklon. Gostovali su na dvorovima širom Evrope kao atrakcija i to im se plaćalo ali slobodu nisu nikad dobili. Petrus je umro 1618. godine, a njegov- doduše ulepšan život i dan danas je ostao zabeležen u prelepoj bajci koja se priča sa kolena na koleno.