Na današnji dan rođen Njegoš

Povezane objave

• Otkrivena misterija o vanzemaljcu iz pustinje Atakama 07/06
• Koliko su teški oblaci? 17/07
• Na današnji dan rođen Ivan Grozni 25/08

Na današnji dan, 13. novembra 1813. godine, u Njegušima rođen je crnogorski vladika, filozof, epski pesnik i državnik, Petar II Petrović Njegoš.

Kada je kršten, dobio je ime Rafael, međutim zvao se Radivoj, dok su ga svi najčešće oslovljavali sa Rade. Petar Petrović je Njegoševo kaluđersko ime, kojim se najčešće i potpisivao, ali je bio poznat u narodu kao vladika Rade.

Detinjstvo je proveo u rodnom mestu, dok je u Cetinjski manastir zbog školovanja otišao 1825. godine, kada ga je tako pozvao njegov stric, vladika Petar I.

Ovde je Rade napisao svoje prve pesme. Uskoro je otišao u manastir Topolu kod Herceg Novog, gde je učio italijanski, matematiku, crkveno pevanje i druge predmete.

S obzirom na to da se vladika birao unutar porodice Petrović, ali je ova titula išla sa strica na nećaka – jer se od vladike tražilo da bude neženja, sledeći vladika posle Petra I trebalo je da bude najstariji sin njegovog brata – Mitar Petrović, stariji Radetov brat. Međutim, Mitar je posle nekoliko godina umro, pa je sledeći na redu trebalo da bude Đorđije Savov Petrović – sin drugog brata Petra I, ali je on bio nepismen.

Tako je 20. januara 1827. godine za vladiku proglašen Rade, koji je naknadno učio italijanski, nemački, ruski, engleski i francuski od svog strica, a kasnije i od Sime Milutinovića Sarajlije koji je predavao istoriju, književnost i filozofiju.

Pročitajte i: Najzanimljiviji Njegoševi citati!

Kada je postao vladika, Njegoš je uveo niz promena u svoju državu, kao što su redovni porez, a skoncentrisao se na ujedinjavanje crnogorskih plemena i uspostavljanje centralizovane države.

Njegoš je postavio temelje moderne crnogorske države, ustanovio je izvršnu vlast i senat i organizovao sudove.

Tokom njegove vladavine osnovana je prva štamparija na Cetinju 1834. godine i podignuta je prva škola. Ostao je upamćen i kao pesnik i filozof, a njegovo najpoznatije delo je epska poema “Gorski vijenac“.

Osim ovog dela, napisao je i ep “Luča mikrokozma“, dramu “Lažni car Šćepan Mali“.

Preminuo je na Cetinju 31. oktobra 1851. godine, a sahranjen je u maloj kapeli na Lovćenu.

Biografije drugih značajnih istorijskih ličnosti nalaze se OVDE.