Predstavljamo 5 najstarijih rasa pasa

Povezane objave

• Igrač Witchera 3 pronašao poslednju tajnu, spektakularno završi igru 23/03
• Zašto koristimo izraz “Pirova pobeda”? 08/05
• Na današnji dan rođen J. S. Bah 21/03

Čovekov najbolji prijatelj je sa nama veoma dugo. Danas, postoji mnogo rasa pasa, neke manje, neke više popularne, a znate li koje su to najstarije?

Pas je čovekov najbolji prijatelj između 18 i čak 32 hiljade godina. Pretpostavka je da je nastao od vuka, te da je pripitomljen u obostranu korist, isprva zarad lova i ishrane. Kasnije, razvitkom ljudi razvijali su se i psi. Danas, postoji na stotine rasa pasa, različitih veličina, boja i namene. Međutim, znate li koje su najduže sa nama?

Najstarije rase pasa

Samojed

Originalno, samojedi su korišćeni za lov i to najčešće na jelene. Nastali su u predelu Sibira i vukli su narod Samojed kroz sneg. Iako nije poznato kada je rasa nastala, postoje dokazi da je sa Samojed narodom iz Centralne Azije pasmina migrirala hiljadu godina pre hrišćanstva.

Aljaski malamut

Aljaski malamut je najstarija i najveća rasa za vuču saonica na svetu. Nastala je uz pomoć Malamut plemena po kojem je i dobila ime pre između dve i tri hiljade godina. Ova rasa je neverovatno snažna i izdržljiva, ali ima pitomu narav i voli ljude.

Avganistanski hrt

Teško je odrediti mesto nastanka ove vrste, ali seže do najmanje pre osam hiljad agodina. Isprva, avganistanski hrt korišćen je za lov u planinama i pustinjama Avganistana. Prvi put u Evropu su doneti 1800-ih godina.

Basenji

Slike ovih pasa nađene su i u pećinama Libije, koje su nastale pre oko 6.000 godina. Ova rasa poznata je po tome što ne laje glasno, a radije cvili. Ova rasa je veoma energična i zahteva mnogo prostora za trčanje.

Akita

Tačno vreme nastanka ove vrste nije poznato. Arheološka otkrića su pak pokazala da se ova vrsta nekad nazivala Matagi Inu i da je s ljudima od pre oko 200 hiljada godina pre nove ere. Najpoznatiji primerak ove rase je pas Hačiko, koji je postao planetarno popularan po svojoj vernosti.

Naime, Hačiko je svakoga dana pratio gazdu na voz u Japanu, i vraćao se na stanicu u vreme dolaska vlasnika kući sa posla. Kada je gazda preminuo, Hačiko ga je čekao godinama i na kraju je i uginuo na toj stanici. Kasnije, meštani su mu podigli spomenik baš na tom mestu.