Usamljeni kit
Već decenijama jedan kit traži društvo, ali bezuspešno. Veliki kit, koji je dobio nadimak kit 52 luta dubinama severnog Pacifika.
Legenda o usamljenom kitu rođena je u decembru 1992. godine i jako je tužna.
Naime, ovaj kit peva i zove ali mu se niko ne odaziva. Kita do sada niko nije video. Naučnici nagađaju da je reč o vrsti plavog kita, ukoliko se u obzir uzmu sezonske selidbe. Nadimak je dobio zbog frekvencije, na kojoj se prvi put čula njegova tužna pesma.
U pitanju je mužijak, jer su oni ti koji u sezoni parenja pevaju glasnije. Pretpostavlja se da je jedna od prepreka i visoka frekvencija kojom se oglašava, jer se drugi kitovi oglašavaju znatno nižim frekvencijama.
Istraživači su počeli da prate ovu frekvenciju pedesetih godina prošlog veka. Tim naučnika sakupljao je snimke i 1992. godine su utvrdili da je reč o kitu sa anomalijom zvučnog šablona. Praćenje kita bilo je zahtevno i niko od naučnog tima nije mogao da predvidi ponašanje životinje. Beležili su njegove migracije od Aljaske do Meksika. Iako je ova ruta karakteristična za kitove, činilo se kao da njega niko ne čuje.
Jedna grupa naučnika veruje da je u pitanju hibridna vrsta unikatnog zova, koja je nastala ukrštanjem plavog kita i kita perajara. U pitanju je teorija koju većina prihvata.
Dok ga jedni žale i simpatišu, drugi pak tvrde da nije jedini i da su ovakva oglašavanja primećena na nekoliko udaljenih lokacija, te se veruje da postoji veći broj kitova istih osobina. Potrebno je sprovesti mnoga istraživanja, analiziranja i dokazivanja kako bi se doprinelo konačnom upoznavanju ove čudne životinje iz dubina.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*