Egipatski izumi koje se koriste i danas!

Povezane objave

• Kako svemir menja ljudsko telo: Eksperiment sa identičnim blizancima 12/03
• Na današnji dan preminuo Karl Marija fon Veber 05/06
• Tri lekcije o crtanju koje smo naučili zahvaljujući Diznijevoj renesansi 09/03

Civilizacija starog Egipta svojim naprednim izumima pomera granice istorije, novim arheološkim pronalascima uzima sve kredite drugih naroda i civilizacija što se tiče prvih saznanja i izuma.

Kroz drevne papiruse otkrivamo kako je ovaj drevni narod koji je živeo pre 3000 godina u civilizaciji koju su uspeli da naprave kako bi bila očuvana i do današnjih dana, imao egzaktne pojmove o anatomiji kao i funkciji organa, uticaju pojedinih supstanci na alhemiju tela te i prva saznanja o medicini. Verovatno su ova saznanja stekli otvaranjem tela i mumifikacijom ali ova civilizacija je zaista ulagala nadljudske fizičke i psihičke napore u nauku, arhitekturu i razvoj.

Najnovija istraživanja i iskopine otkrivaju novo saznanja i šire polje delanja, umetnosti, razmišljanja i izuma i saznanja starih Egipćana.

Nedavno pronađena mumija u sred pustinje ali blizini Gize, mumificirani ostaci žene sa napravljenim i pričvršćenim prostetičkim umetkom za oštećenu nogu otvaraju polje poznavanja prve protetike, čak i pre same evolucije grčke medicine.

Egipćani su do duše često dodavali pri mumifikaciji delove tela ili popravljali nedostatke tela, kako bi u zagrobnom životu mogli da koriste novo, bolje.

Pitanje da li je ova proteza i korišćena u toku života menja istoriju i pomera temelje protetike i egipatsko poznavanje i domete praktikovanja medicine.

To pitanje je istraženo uz dva dobrovoljca na Londonskom univerzitetu. 

Protetska navlaka koja je nađena i očuvana na mumiji bila je zamena kosti i nožnog palca koji je falio mumificiranoj ženi. Napravljena sasvim verodostojno, funkcionalno je zamenjivala ovaj deo noge i bila je dobro pričvršćena te moguća za dnevno korišćenje pri hodu. Proteza je skrojena od koze i drveta. Naučnici su pri testu otkrili njenu veliku upotrebnu mogućnost, a pri istraživanju primećena je i blaga pohabanost. Scenario egipatske protetičke naprednosti je moguć dakle.

Veštačka kosa

Arheolozi su blizu starog Amarna, u pesku, otkrili masovne grobnice sa ostacima, tako rečeno-običnih, siromašnijih ljudi. To su bili stari egipćani koji nisu imali novca za mumifikaciju, obični radnici, pa njihovi ostaci posle par hiljada godina i nisu baš najbolje prezervirani. Ali nešto je ostalo u jako dobrom stanju, nešto što je krasilo njihove žene i u životu a i smrti.

Nađena je duga i raskošna ženska kosa čak sa tragovima dodate, nadogradnje kose, na par posmrtnih ostataka. Bogato i uljima ćvrsto upletena, veruje se post mortum.

Egipćani su vapili za lepotom. To je bio bitan faktor njihove kulture- „Izgledati najbolje što možeš u svakom momentu“.  Oni su se ukrašavali, šminkali, stavljali mirisna i lekovita ulja na telo i kosu koje su čuvali od velikih vrućina na ovaj način – takođe.

Istražena kosa preminulih dala je odgovor da je pletena i nadograđena posle smrti u ritualnoj pripremi. Zašto su egipćanke želele da budu lepe i u zagrobnom životu? 

Ovde se ne radi samo o lepoti.

Obični radnici za razliku od elite nisu imali para za mumifikaciju a takođe su želeli srećan nastavak zagrobnog života posle smrti. Kako drugačije da prizovu pažnju bogova sem da na njih liče, kako su radili i u životu.

Raskošna kosa trebala je preminulu poistovetiti sa boginjom Izidom, vrhovnom boginjom života a i smrti, ponovnog oživljavanja. Ova boginja kojoj su trebali da se dodvore i tako sebi obezbede srećan zagrobni život pretstavljena je sa raskošnom, gustom upletenom kosom kao primarnom detalju lepote.