Kada koristimo frazu Medveđa usluga?

Povezane objave

• 80 godina postojanja “Monopola” 03/02
• Ove zemlje više ne postoje a nekada su učestvovale na Svetskom prvenstvu 04/07
• Na današnji dan rođen srpski naučnik Milutin Milanković 28/05

Fraza “medveđa usluga” u srpskom jeziku postoji još od davnina. U pitanju je nevešta ili nespretna usluga, koja ne donosi ništa dobro. Ona je prožeta dobrim namerama ali ne i dobrim rezultatima, odnosno posledicama.

Ali zašto se ova “usluga”, vezuje za medveda?

Kako je medved krupna i nezgrapna zver, a važi za “priglupu” dobričinu, iako to baš i nije tako, veruje se da je kombinacija osobina, dobrote i gluposti, razlog zašto je ova usluga baš medveđa.

Priču o medveđoj usluzi prvi je zabeležio, u svojim basnama, ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Jedna od njegovih basni nosi naziv “Pustinjak i medved” i napisana je 1808. godine. Basna govori o čoveku koji je živeo sam, van grada, u gluvoj samoći. Jednog dana čovek je sreo medveda. Brzo su se sprijateljili i postali nerazdvojni. Nakon određenog vremena, u toku toplog leta, Pustinjak je poželeo, nakon duge šetnje, da odmori u hladu, a medved je obećao da će paziti na njega. Kada je čovek utonuo u san, pristigla je i dosadna muva, koja je počela obletati oko njegove glave. Kako medved nije mogao da je otera šapom, gnevan, posegnuo je za kamenom. Kada se muva smestila na čovekovo čelo, medved je zamahnuo iz sve snage i udario. U želji da odbrani prijtelja od muve, lišio je života i muvu i prijatelja.

Krilovljeva poruka glasi: klonite se onih koji čine usluge od kojih možete imati samo štete.

U osnovnoj i srednjoj školi, učenici često šapuću i odaju rešenja jedni drugima. Kasnije se iste stvari i situacije ponavljaju na fakultetima, u toku ispita. Prijatelji su vam možda u tom momentu pomogli, ali jednog dana neće biti nikog da vam šapne šta je ispravno i moraćete sami da se snalazite. Zato je bolje da počnete da učite na vreme. Jer, ova usluga koja u početku deluje kao drugarska, ustvari je odličan primer za medveđu uslugu.