Zašto nam se sviđa cvrut nekih ptica, a drugih ne?

Povezane objave

• Kako je izgledao Tutankamon 20/10
• Na današnji dan preminuo Vinston Čerčil 24/01
• Znate li ko je Meri Kvant i kako je promenila istoriju? 11/02

Neke ptice ne moramo da vidimo da bismo ih prepoznali, jer je njihov cvrkut jedinstven. Međutim, ima onih čiji cvrkut volimo, dok cvrkut nekih drugih ptica smatramo neprijatnim.

Ptice svojim cvrkutom prizivaju partnere ili zavode suprotni pol, ali nije svaki cvrkut prijatan za naše uši. Tako se ne mogu porediti cvrkut slavuja i vrane, čije grakanje zvuči prilično ružno. Ali zašto se nama neko pevanje ptica sviđa, a drugo ne?

Prema rečima naučnika Marka Devokaitisa, nama se ne sviđa pesma svih ptica jer se međusobno razlikuju. Da bi nam se svideo cvrkut ptica, on se mora poklapati sa onim što mi smatramo za melodiju – manje ili više lepu. Ta melodičnost ptičijih pesama jeste ono što nam se sviđa, a kada ptice ne pevaju nego grakću, mi to ne možemo povezati sa melodijom i onda nam se ni ne sviđa.

Nije čudno da su manje ptice češće one čiji nam se cvrkut sviđa. Njihova anatomija daje im mogućnost da pevuše, a onda ljudi to doživljavaju kao pesmu i u tome uživaju.

Ptice pevačice imaju poseban organ koji je veoma sličan grkljanu kod čoveka i upravo im on služi za pevanje. Različite zvuke ptice proizvode tako što kontrolišu ovaj organ na više načina. Više od pola vrsta ptica ima ovaj organ i sve one na različite načine koriste svoje mogućnosti, pa otuda i različiti cvrkuti.

Ptice koje pevaju imaju pesme koje su im na neki način urođene i koje koriste kao znak prepoznavanja međusobom ili kao znak za opasnost, na primer. Pored ovih pesama, neke od njih imaju mogućnost i da same “komponuju” pesme i da stvaraju nove melodije.

Većim pticama nedostaje ovaj organ, što i jeste razlog za zvukove koje proizvode a koji nam se ne sviđaju.

Međutim, postoji izuzetak. Australijski fazan je retka velika ptica koja ume lepo da peva i ima sposobnost da oponaša zvuke koje čuje.

Lepota ptičije pesme može pokazivati i njenu inteligenciju. Postoje ptice koje mogu da nauče pesme o svojih roditelja, kao što su kolibriji i papagaji, a ovu sposobnost imaju i slepi miševi, kitovi, delfini i ljudi. Mogućnost da pevaju složenije melodije povezane su i tim što se pesme nadograđuju tako što se prenose sa generacije na generaciju.