Da li tinejdžeri brinu o privatnosti na internetu?

Povezane objave

• Prijemni ispit: Kako pobediti stres? 12/06
• Da li su za život na Zemlji zaslužne komete? 19/11
• Batina (ni)je iz raja izašla 02/12

Tinejdžeri na internetu dele sve – pesme koje im se sviđaju, svoja mišljenja, privatne slike, gde se trenutno nalaze.

Dok odrastaju dopisuju se preko poruka, komentarišu i lajkuju na Facebook-u, dele slike na Instagram-u i izražavaju mišljenja na Twitter-u, a pri tome ni malo ne vode računa o privatnosti.

To je možda samo pretpostavka odraslih. Mladi zaista brinu o svojoj privatnosti, ali ne iz istih razloga koji zabrinjavaju njihove roditelje. Ono što im je bitno je društvena privatnost, i mogućnost kontrolisanja društvenih situacija, što se razlikuje od kontrolisanja informacija.

Većina nema nikakvih problema sa tim da objavi pravo ime, lične slike, video snimke, status veze, rođendan, dok neki slobodno objavljuju i e-mail adresu ili broj telefona. Izgleda da među tinejdžerima postoji nedostatak svesti o potencijalnim dugoročnim uticajima koje ovakvo ponašanje može imati. Ne zanimaju ih puno opasnosti od krađe identiteta, pravnih problema, budućeg zaposlenja ili narušavanja ugleda.

U adolescenciji mladi formiraju lični identitet koji ne uključuje samo otkrivanje sebe, već i predstavljanje svoje ličnosti okolini. A to je nešto što se u današnje vreme radi i digitalno. To je razlog zbog koga za nove generacije traženje i formiranje identita ima veće posledice nego za starije, ali ne znači da tinejdžeri ne vode računa o privatnosti generalno.

Određena istraživanja pokazuju da oko 60% tinejdžera podešava Facebook profil na ”privatan” i da nalaze podešavanja privatnosti jednostavnim i lakim za korišćenje. Sličan procenat njih tvrdi da redovno briše stare postove, blokira ljude, i vodi računa o tome ko može da vidi njihove komentare. Mali procenat njih je zabrinut zbog državnih agencija ili kompanija koje prikupljaju informacije, ali je veći procenat njih zabrinut da njihovi roditelji ne vide šta objavljuju na društvenim mrežama. Imaju okvirnu ideju koliko važnih informacija daju društvenim mrežama, ali su prilično opušteni zbog toga, pogotovo zato što je u pitanju besplatna usluga.

Pošto je ono što ih brine da roditelji ne vide sve što objavljuju, mladi imaju čitav niz ”strategija” da osiguraju svoje podatke. Velik broj njih koristi interne šale da neko sa strane ne može da razume o čemu se radi u objavi. Poenta je da sadržaj bude otvoren, ali da se ne može shvatiti značenje.

Kontekst je od ogromnog značaja na društvenim medijima, što predstavlja izazov kad dođe do privatnosti. Osnovni impuls tinejdžera je da se povezuju i komuniciraju, a roditelji ne mogu da zamisle sve moguće interpretacije onoga što objavljuju.

Ipak, mladi sve više pokazuju volju da menjaju profile, brišu i menjaju sadržaj, brišu tagove što pokazuje da imaju razumevanje o značaju ličnih informaciju. Pošto su odrasli u digitalnom okruženju, znaju da je to svet društvenog nadziranja, i svesni su da ih ”neko posmatra” i zbog toga sve više paze šta objavljuju.

Starije generacije ne bi trebalo da budu zabrinute. Ljudi svih uzrasta će uvek štititi svoju potrebu za privatnosti kada primete da gube kontrolu nad istom.