Strahovi kao pokretači

Povezane objave

• Rashladiće nas topli napici? 03/07
• Epl 2020: Šta možemo da očekujemo? 27/12
• Kako prepoznati usamljenu osobu? 12/08

Psiholozi tvrde da postoje strahovi pomažu ljudima da ostanu usresređeni na važne stvari koje im se dešavaju. Pa prema tome ne zahtevaju svi strahovi psihološko lečenje. Kako navode stručnjaci pojedini mogu da pomognu osobi da napreduje u životu.

Osećanje straha sagoreva više kalorija nego kada njega nema. Prema istraživanjima, ubrzavanjem pulsa telo doživljava protok adrenalina, a to onda ubrzava metabolizam što za posledicu ima sagorevanje šećera i masnoća. Istraživači sa londonskog Univerziteta Vestminster otkrili su da su ljudi sagoreli 113 kalorija dok su gledali horor filmove, a što je ekvivalentno šetnji od pola sata.

A istraživači sa Univerziteta Koventria uzeli su uzorke krvi osobama koje su gledale horor filmove i utvrdili da je osećaj straha prouzrokovao aktiviranje belih krvnih ćelija. Te ćelije pomažu u borbi protiv bolesti, što znači da je imunološki sistem ojačao.

možda vas zanima i : Kako strah može da ubije?

Osećaj straha ne uslovljava samo oslobađanje adrenalina, već i serotonina, koji pomaže mozgu da radi efikasnije. Na taj način se strah pretvara u energiju. Primera radi, ukoliko osoba trči svakodnevno istom rutom, brzo će se na nju naviknuti. Međutim, ako pronađe novo mesto, a koje izaziva i malu dozu straha od nepoznatog, mozak će početi ubrzano da radi. Stručnjaci tvrde da naš mozak žudi baš za novim izazovima.

Uz to, osećaj straha uslovljava oslobađanje oksitocina, hormona koji pomaže u izgradnji odnosa sa ljudima oko nas. Instinkt preživljavanja ljude tera da se udruže radi savlađivanja opasnosti.

Ljude najčešće plaši razmišljanje o budućnosti. I upravo ta zabrinutost i manja doza stresa utiče da se oslobodi hormon noradrenalin, a koji pomaže da se čovek usredsredi. On još i smanjuje osećaj panike, ali i omogućava razmišljanje pod stresom, te je zbog toga i čest sastojak antidepresivima.

Mala doza straha pomaže u pozitivnoj promeni. Na primer kada lekar očita rezultate krvi, koji pokazuju da je nivo šećera visok, i kaže da postoji rizik od dijabetesa, čovek počne da oseća strah. Svesnost kaže da dijabetes nije dobar i prouzrokuje mnogo štete u organizmu, te osoba počinje da sledi savete lekara. Najpre se prilagođava ishrna, a onda i ritam života i upravo te promene dovode nas do kvalitetnijeg života.

Strah može da pomogne i u postizanju ciljeva. Psihološko stanje poznato kao Kronosov sindrom je ono u kojem se ljudi boje da će ih neko zameniti u bilo kojoj sferi života: u poslu, vezi, porodici… I u ovom slučaju manja doza straha može da pomogne osobi da napreduje, a koji je podstaknut sidromom.