Ono što sigurno niste znali o zvezdama

Povezane objave

• Greška Oksfordskog rečnika stara 50 godina 18/01
• Ko je bila Paula fon Preradović? 03/06
• Na današnji dan preminuo Betoven 26/03

Zvezde ne trepere i daleko su od oblika zvezde, kako ih mi sa zemlje vidimo. Predstavljamo vam nekoliko zanimljivih činjenica o ovim sjajnim čudima nebeskog svoda.

Svemir se neprestano menja, a naučnici ga neprekidno izučavaju. A koliko toga ne znamo o zvezdama?

Zanimljivosti o zvezdama

Zvezde nisu usamljene, kako nam se to često čini. Zvezda koju vidimo, ustvari su dva binarna sistema, ali kako su jako daleke, većina ih posmatra kao jednu svetlu tačku.

Pre nego što “umre”, zvezda iskoristi sve što joj je neophodno za proces nuklearne fuzije, pa tako stvara veliki grumen koji šalje svetlost dok se zauvek ne ugasi.

Zvezde prolaze kroz fazu lančanih reakcija i sagoreva preostale materije, nakon čega sledi eksplozija poznata kao supernova.

Zvezde se nakon toga, u zavisnosti od veličine, pretvaraju u crne rupe koje upijaju svetlost.

Kao takve, ne usisavaju sve ostale objekte u okolini.

Ako je zvezda masivna, neće se prosto ugasiti, ona će proći kroz određeni proces degeneracija, a takve retke zvezde nazivaju se neutronskim zvezdama. One su lako prepoznatljive, naime, oko njih se prelama svetlost.

Postoje zvezde koje imaju milion puta veću energiju od Sunca, a mogu biti i do 100 puta veće.

Najveća i najpoznatija zvezda u našoj galaksiji je Ete Karina, dok je ona najbliža Zemlji, Sunce.

Zvezde su udaljene 4,2 svetlosne godine, što za nas predstavlja beskraj.

Postoji oko 400 milijardi zvezda u Mlečnom putu. Čak ni u vedroj noći, ne možemo videti sve zvezde.

Zvezde su uglavnom sačinjene od iste materije, a sačinjene su od materije nastale usled Velikog praska.

Na osnovu boje, mogu se utvrditi sastav, veličina i ostali podaci o zvezdi. One prolaze kroz česte promene hemijskog sastava i pritiska, ali je sklad vodonika i helijuma uvek savršen.

Crvene zvezde su najhladnije u svemiru, dok su plave najtoplije. Plave i bele zvezde sagorevaju jednakom brzinom.

Najveće zvezde imaju najkraći životni vek.

Posledica trperenja zvezda, ustvari je posledica prolaska svetlosti kroz Zemljinu atmosferu.