Prva priča ikad ispričana

Povezane objave

• Zavirite u podvodni svet kitova 20/02
• Na Zemlju stigli prvi svemirski kolačići! 09/01
• Na današnji dan preminuo Baruh Spinoza 21/02

„Pre mnogo vremena , četiri giganta su stigla u jugoistočnu Australiju. Dok su tri krenula ka drugim krajevima kontinenta,  jedan je odlučio da ostane baš na tom mestu. Ubrzo se njegovo telo pretvorilo u vulkan po imenu Badž Bim, a njegovi zubi su postali lava koju je vulkan izbacivao.“

Ovo je prva priča ikad veruje se. Ili priča koja se priča najduže vremena.

Potiče iz aboridžinskog plemena Gandićmara na jugozapadu Viktorije u Australiji i za nju se smatra da ipak ima uporište u realnosti. Ustanovljeno je da su pre oko 37.000 godina Badž Bim i drugi obližnji vulkan nastali kroz brzi niz erupcija, otkrivaju novi nalazi, koji ukazuju da je ova legenda možda najstarija ikad ispričana priča.

Šon Ulm, arheolog sa univerziteta Džejms Kuk, koji nije bio uključen u radu na istraživanju, navodi da ona otvara veoma provokativna pitanja: „ Zanimljivo je da razmišljamo o tim tradicijama kao o nečemu što traje desetinama hiljada godina“. Ipak, kaže Ulm a pridružuju mu se mnogi, treba biti oprezan, jer se veruje da nijedna druga priča nije prenošena toliko dugo usmenim putem.

Tim koji je radio na studijama istraživanja – Early human occupation of southeastern Australia: New insights from 40Ar/39Ar dating of young volcanoes,veruje da je iznenadna erupcija ostavila ogroman utisak na pleme te je stvorila pričanu legendu o četiri diva.ne zna se koliko dugo su Gandićmare živeli u jugozapadnom delu Viktorije ali najstariji dokazi ljudske okupacije ovog područija nisu starije od 13 000 godina. 1940.ih arheolozi su pronašli sekiru od kamena u bliziniTauer Hil u tom regionu, ona pokazuje da su i pre erupcije ljudi nastanjivali ovaj kraj- kako je sekira zakopana u kamenu lave. Te stene su upoređene sa stenama sa Badž Bima nekih 40 kilometra severozapadno- ustanovljeno je da su obe vulkanske formacije nastale pre oko 37 000 godina. Obe nakupine lave su nastale odjednom do visina nekoliko desetina metara- dovoljno iznenadno i naglo da pokrenu legende i priče, objašnjava časopis Geology .

Inače aboridžinska kultura važi za jednu od najstarijih u svetu kao i njene priče.Nešto mlađe otkrivene- pet puta mlađe tačnije, stare dakle oko 7 000 godina, „održavale su u životu“ čak 21 zajednica širom Australije i to su epizodne pripovetke o podizanju nivoa mora koje je potopilo delove obale.

izvor: elementarijum